Бивши помоћник начелника београдског ДБ-а сведочи за НИН о истрагама које је водио после 5. октобра 2000. и које су резултирале кривичним пријавама против Радомира Марковића и других функционера ДБ-а.
Стијовић, који је најпре ражалован, а онда и пензионисан, за НИН тврди да припадници ДБ-а још увек раде и контролишу све поре друштва, од правосуђа, преко Универзитета, до медија и привреде, и да их има и у актуелној Влади и Скупштини Србије. И док Комисија за истрагу убиства новинара најављује помаке, Стијовић тврди да је још пре 12 година његов тим прикупио доказе о том случају и да и тужилац Миљко Радисављевић зна ко је убио Славка Ћурувију и ко је тај злочин организовао.
Био сам помоћник начелника београдског центра за безбедност ДБ, све је пролазило кроз моје руке, давање инструкција за операције. Непосредно сам био одговоран за истрагу убиства Ћурувије 15 дана када сам давао налоге о предузимању мера. Био сам члан најужег колегијума београдског центра за безбедност.
Нас тројица свакодневно смо обавештавани о истрагама кључних акција. Бранко Јовановић, начелник центра, Жељко Рашета, заменик начелника и ја. Бићу конкретан. Крајем јула 2001, када сам једним делом водио истрагу убиства Ћурувије, предао сам у канцеларији Мијатовићу изјаве две раднице ДБ-а које су у дану тог убиства обављале послове секретарица Милана Радоњића, тада начелника Београдског центра ДБ-а, из којих се видело где се ко у ком тренутку налазио и ко је с ким контактирао. Никада нећу заборавити Мијатовићево ноншалантно понашање када сам му предао те две изјаве. Био је крај викенда и рекао је да ће све бити у реду од понедељка, и да ће он и Легија након тога писати мемоаре.
То вам је рекао Мијатовић?
Тако је. Тих дана, уз учешће великог броја припадника ДБ-а, потенцијалних сведока догађаја, а много је људи у томе учествовало, тада јединствени земунско-сурчински клан је покушао да ме ликвидира.
Ви сте радили истрагу Ћурувије?
Ту истрагу је водио Бане Јовановић. Када је отишао на одмор, преузео сам истрагу. Била је то друга половина јула.
Шта сте сазнали о ликвидацији Ћурувије?
Ту је све јасно. Убила га је служба.
Знају се сва имена?
Све до детаља се зна.
Зна се ко је налогодавац?
Знам ко је организатор убиства и то зна и јавност. Служба. Имена су много пута изречена. Зна их и Тужилаштво. У праву је Драшковић који каже да Миљко Радисављевић све зна, како и на који начин је рађена операција, од припреме, праћења до ликвидације. Пола људи из ДБ-а који су о томе дали изјаве у интерној истрази није могло да издржи психолошки притисак.
Разоткрили сте све?
Нисам радио на своју руку. У суштини, био је то директни задатак од Зорана Мијатовића и Горана Петровића а по налогу владе. Довели смо причу до тога да се приведу лица која су се незнатно касније и у јавности помињала за убиство Ћурувије. Све што о убиству Ћурувије говори Драшковић, уз још неке финесе, то је то.
Он каже да је организатор Раде Марковић?
Ја вам то директно нећу рећи, само кажем да све што Драшковић наводи о том случају је баш тако. Због тих истрага доживео сам…
Претње, дискриминацију, претучен је ваш брат…
Унакажен! Био је 25 дана у коми, а истрага је прекинута због недостатка доказа. Он, некадашњи џудиста, данас је инвалид.
Како тајна служба делује данас?
На различитим нивоима власти бројни су прикривени агенти тајне полиције. Преко њих се диктира ток и динамика промена у друштву. Отварање досијеа би онемогућило њихов даљи негативни утицај, а људима који су често из патриотских мотива или уцена упали у замку службе, дата шанса да нађу излаз из блата у којем су.
Да ли на дискети несталој након 5. октобра има података и о актуелним актерима власти, Николићу, Оливеру Антићу, на пример? Прети ли то њима Марковић?
Професионално искуство и обазривост, као и чињеница да нисам непосредан сведок, онемогућује ме да дам прецизан одговор.
Претње Марковића да ће објавити садржај несталих докумената, који ће угрозити и државу, у ствари су манипулација службе да се одбрани због учешћа у убиству Ћурувије? Да блокира рад Комисије? Зашто Марковић није претио до сада? Шта је сада уплашило службу или самог Марковића, који је већ ионако осуђен на 40 година затвора?
Не верујем да је он у ситуацији да прети или уцењује. Он је уцењивао док није доспео у затвор. Све личи на манипулације и још једну употребу Марковића у производњи новог политичког сукоба. Овог пута на релацији Вучић – Николић.
Ко сада манипулише? Ко су и на којим државним функцијама сада људи службе?
Има неколико стотина људи који тачно знају ко су они. Имена вам не могу помињати.
Има их у парламенту?
На значајним местима су у државној управи, администрацији, парламенту и друштву у целини.
У Влади?
Има их, од чланова Владе до амбасадора.
У којим све институцијама?
Има их међу уредницима медија, угледним професорима, носиоцима правосудних функција ….
Словаци су открили да је и њихов бивши председник човек службе. Да ли би слично могло да се открије и код нас?
На нечију жалост или срећу, одговор је – да.
Кога чува служба? У чијем интересу ради?
Проблем настаје када се служба и њен апарат ставе у функцију дневнополитичке употребе власти, чиме злоупотребљава моћ коју има поседовањем осетљивих информација.
Како је могуће да више од деценије након подношења кривичне пријаве против Марковића, Николе Ћурчића, Бранка Црног и Милана Радоњића због одавања службене тајне, изношења дискова, и ослобађајуће пресуде, тужилац поново тражи одговоре од БИА о несталим документима. Ко је тада лагао?
Одговор сам дао у писаном извештају још у пролеће 2001. у вези са уништавањем документације и кривичној пријави због нестанка диска. И то је срамота многих у овој држави који истину знају дуги низ година а ништа не предузимају.
Зоран Мијатовић је рекао да су на тим дискетама подаци о лидерима опозиције. Да ли само о њима?
Изјаве Мијатовића је тешко коментарисати, често их мења у зависности од саговорника и времена када их и где износи. У архиви ДБ су остала два истоветна диска са досијеима 15 лица, тако да се одговор на то питање може и треба тражити на тој адреси.
Милош Теодоровић, начелник Пете управе који је организовао уништавање документације, сведочио је на том суђењу да уништавања и изношења није било. Суд му је поверовао. Зашто сада Тужилаштво налаже БИА да преиспита судбину тих докумената?
Неко се озбиљно игра државним питањима.
Судија Милена Рашић сматра да Тужилаштво „није доказало у чему би се састојале штетне последице по Србију да су скенирани подаци учињени доступним“…. Како то коментаришете?
Судија Милена Рашић сматра да није доказана штетна последица за Србију – срамота за правосуђе.
Дискете би откриле функционисање партија, којима тајно управљају службе. Оне их стварају? Оне их и разбијају? Или свађају? Имате ли неки пример како то раде?
Подсетићу на један, тиче се СРС. У Гњилану су средином 90-их осуђени на казну затвора Војислав Шешељ и Томислав Николић. Док су они издржавали казну, уз помоћ службе формирана је фракција у посланичкој групи СРС у Скупштини. Неколико посланика дало је глас владајућој већини и омогућило изгласавање закона у интересу власти. Припадници службе директно су сваком од тих посланика исплатили по 100.000 марака за ту услугу, али су и читав случај документовали тајним снимањем како би, и у даљој будућности, имали утицај на њих.
Шта вам последњи догађаји говоре? Рад Комисије о убиству новинара, захтев Марковића за помиловање, одлазак Антића код Марковића…? Да ли служба преко Оливера Антића покушава да опструише рад Комисије и заштити себе?
На то питање не могу да одговорим. Заиста не знам.
Која је улога Оливера Антића, који одлази на ноге бившем шефу ДБ у затвор да разговарају о помиловању?
Одговор морају да дају актери ове афере. Имајући у виду састав Комисије и активно учешће представника самих безбедносних служби у њеном раду, за очекивати је да Комисија или Влада која ју је формирала да јасан и прецизан одговор на сва отворена питања.
Владина Комисија је саопштила и да је Марковић запретио да ће ако га не оставе на миру по питању Ћурувије објавити 15 досијеа што би имало несагледиве последице по њега и државу? Верујете ли Марковићу када каже да има документа или то служба прети оним што је прикрила од вас? Раде Марковић блефира?
Не бих потцењивао сазнања која поседује Марковић, без обзира на то што је тако дуго у затвору, управо зато што ствари око несталог диска и изношења регистра сарадничке мреже нису до краја разјашњене. Афера би требало да добије епилог, а највећа одговорност лежи на Влади и њеним институцијама.
Драшковић је рекао да се Марковићу нудила улога сведока сарадника, и да би он открио Специјалном тужилаштву све оно што Тужилаштво већ зна а држи у фиокама, а као једине кривце означио би Милошевића и његову супругу?
Не могу да говорим о нагодбама, јер не знам да ли их је било и ко их је све правио. Што се Ћурувије тиче, ту је све познато.По налогу руководства водио сам истрагу о злоупотребама РДБ-а и саслушавао Марковића по хапшењу. У припреми тог посла пренео сам надлежним старешинама став Марковића да је спреман да сарађује у истрази уз услов да она буде поверљива и да о томе буду обавештени Михајловић, Ђинђић и Коштуница, уз њихове дате писане гаранције о томе. Након извесног времена Мијатовић ме обавестио да Марковићу пренесем да Коштуница нема ингеренција, како се изјаснио, а да су Михајловић и Ђинђић сагласни да се са Марковићем отпочну разговори, да ћу их ја водити, али да му се не могу дати никакве писане гаранције које је тражио. Пренео сам поруку Марковићу у затвору.
Након премишљања прихватио је разговор, иако је страховао да ће га Мијатовић злоупотребити. Марковићеве сумње пренео сам старешинама, и самом Мијатовићу. О свему постоји службена забелешка у архиви ДБ.
Мијатовић вас је послао на тајни задатак, испитивање Марковића, готово свакодневно сте га испитивали, три месеца. Шта је открио?
Добијена су бројна безбедносно интересантна сазнања и подаци из којих сунастали бројни писани извештаји, фоно документовани. Све сам уредно предао на даљи рад надлежним старешинама. Највеће интересовање за садржај записа исказивао је Мијатовић и врло често сам га лично, на његов захтев, обавештавао о току разговора.
Зашто је прекинуто испитивање?
Након чувене вечере на Институту безбедности на Бањици, о чему сам сазнао из разговора приликом доласка код Марковића у затвор, даљи рад са Марковићем прекинут је по налогу Мијатовића. Након тога, без објашњења упућен сам на дужи службени пут у иностранство. У хотелској соби, у једном великом европском граду, пратио сам на телевизији ударну вест да је Слободан Милошевић пребачен у Хаг. По доласку на аеродром у Београду, сачекао ме возач и дао ми неотворену, запечаћену коверту, коју треба насамо да отворим. У коверти се налазила дозвола надлежног суда за одлазак код Марковића и сет питања. У складу са налогом, обавио сам разговор.
Где је материјал снимљених разговора?
Две изјаве су се на волшебан начин појавиле у јавности. Прва, на суђењу Милошевићу, друга у књизи Душана Михајловића „Повленске магле“ шта је са осталим изјавама незнам.
Водили сте истрагу 2001. о несталој документацији ДБ-а. Ваш извештај је указао да је део документације уништен, део изнет, део ретуширан и враћен. Како је утврђено да нешто недостаје?
Почетком фебруара 2001. Бранко Јовановић, новоименовани начелник београдског центра ДБ, на колегијуму ми је дао задатак да формирам тим и спроведем истрагу о уништавању документације ДБ-а током и након 5. октобра. На том састанку одређени су и носиоци послова за расветљавање случајева Стамболић, Ибарска магистрала и Ћурувија. То су били, како нам је пренето, по налогу Владе приоритетни задаци рада београдског центра ДБ. Ангажован је значајан број оперативаца, уз дозволу за коришћење и примену специјалних техника и метода. Убрзо смо дошли до одговора да ли је и ко, шта, када, где, како и на који начин уништио документацију.
Шта је уништено? Ко је изнео део документације? Ко је направио копије, шта је микрофилмовано и који диск је нестао?
Теодоровић, технички креатор и организатор тог посла, је у исцрпној изјави, на више од девет страна, објаснио шта се десило. Његов лични радни нотес, који смо пронашли, указао нам је да је читав догађај брижљиво планиран, договорен неколико месеци пре, на састанку у просторијама ДБ у Нишу. Било је јасно да се није радило о паничном понашању појединаца или покушају уништења само дела папирне документације, како то и данас, већ десет година након тог догађаја, покушавају да прикажу поједини високорангирани функционери ДБ/ БИА. Организовано, систематски је уништена сва документација која би могла да буде компромитујућа за тајну службу. Сам увид у врсту уништене документације потврђује да је бивши режим злоупотребљавао службу, али и да је у одређеним ситуацијама она била сила изнад државе и закона. Утврђено је да је уништена документација у папирном облику, електронским записима и микрофилмована. Сачинио сам извештај, уз оцену могућих последица и предлог мера. Доставио сам их надлежнима, уз обимну пратећу документацију. Шта се даље дешавало, није било у мојој надлежности.
Шта је на том изнетом диску, међу тих 8.000 страница, о којима се говори?
Изнети су досијеи, у том тренутку високо позиционираних личности у власти или је било извесно да ће доћи на истакнута места. Скенирање тих докумената извршено је у просторијама образовног школског центра ДБ на Бањици, што је у писаној изјави потврдио Андреа Савић, тада директор тог центра. Скенирана документа 15 досијеа нарезана су на три диска, два су кроз истрагу пронађена и у архиви су БИА. Један диск, са истоветним подацима је нестао. У тренутку када се скенира и преснимава досије са више од хиљаде докумената Војислава Коштунице, он је актуелни председник државе. У дугом временском периоду био је предмет интересовања службе. Уз консултације са Синишом Симићем, тадашњим замеником окружног јавног тужиоца у Београду, случај смо предали надлежним правосудним органима. Остали са тог списка били су или су и данас активни и утицајни учесници политичког живота. Можете замислити шта би значило да нека страна обавештајна служба или криминална организација поседује скенирани профил личности од утицаја на доношење одлука у свим областима од политике, друштва, економије, са свим његовим врлинама али и слабостима, личним и потпуно приватним односима.
Ко је сазнао да је Марковић издао налог да се то уништи и склони?
Бројни прикупљени материјални докази недвосмислено су потврдили да је Марковић издао налог да се уништи документација, а да су технички то одрадили Теодоровић, Никола Ћурчић, Бранко Црни и остали.
Потпредседници Ђинђићеве владе тврде годинама да тадашња влада никада није обавештена о уништавању тог материјала? Служба је у ствари сакрила те документе од њених људи за које су веровали да би о том садржају известили Ђинђића?
Одговор дугују надлежне државне институције. Прикривање и заташкавање увек се враћа као бумеранг. Плашим се да ће се то десити и сада.
Да ли сте имали индиције тада где је тај материјал, где су дискете? Имате ли индиција, на основу догађаја који су уследили, где он може бити сада?
Постојале су сумње где би могао да се нађе трећи диск, али то је требало да се материјализује кроз судски поступак. Догађаји од 2001. наовамо указују да је садржина тих досијеа коришћена за дискредитацију и покушаје компромитације личности са списка, Коштуница, Ђинђић, Човић, Батић, Кораћ…, пласирањем различитих информација и дезинформација.
За службу регистар сарадничке мреже пресудна је ствар. Тај регистар је такође нестао после 5. октобра?
Регистар је својеврсни деловодник са идентификационим подацима о лицу, са кодним називом који се користи у информисању, датумом почетка односа са службом, име оперативца који га је врбовао, ко га је даље преузимао, основ на којем је лице ангажовано и правац његовог ангажмана. Има оних који раде за службу, а да и не знају.
Регистар је реконструисан? Или фалсификован? Где је оригинал данас?
Изнет, преправљен и враћен у просторије Центра ДБ Београд, 3. јануара. То је капитал који свака служба чува као око у глави. Нажалост, остаје сумња ко данас, у којој мери и у чијем интересу ово користи. За озбиљну државу и службу одговор на ово питање је приоритет. Илустроваћу ситуацијом из 1994. на КиМ. Крајем новембра, изведена је, у јавности представљена као спектакуларна акција ДБ, којом је разбијена илегална делатност косметских Албанаца. Класичном истрагом дошли смо до шокантних сазнања. Паралелна косовска/албанска служба ДБ-а несметано је функционисала већ две године. Активно су, несметано, пратили рад наших служби. Посебно шокантан је податак да је идентификован и откривен идентитет наших сарадника, Албанаца. Информисано је о томе наше државно руководство. Утврдили смо да су припадници те паралелне службе преврбовали један број наших сарадника и оставили их у контакту са нама, како би пратили наша интересовања и нама пласирали приче које смо „желели да чујемо“. Неки наши извори су због тога страдали.
У два тајна контејнера, скривена у бази паралелне, албанске службе, испод зграде студентске мензе у Приштини, пронашли смо дискете са конкретним извештајима и документима о њиховом раду. Почетком 1995, када смо то сазнали, у кабинету Милосава Вилотића, тадашњег начелника Треће управе, која се бавила екстремизмом, пред више присутних лица указао сам да последице могу да буду катастрофалне. Не само за службу, већ и за државу у целини. Ту је био и Љубомир Ристић, тада помоћник Јовице Станишића. Но, државном руководству су се и даље слале нетачне, фризиране информације, на основу којих је највише државно руководство доносило одлуке везане за ситуацију на КиМ.
Служба компромитује у ствари саму државу?
Све што сам вам рекао, рекао сам под пуном одговорношћу. Мени јесте тешко, али сматрам одговорним оне који све ово знају све ове године, седе и ћуте, и на рачун тога су профитирали, напредовали. Ви процените шта ћете од овога да објавите. Понео сам тежак нарамак дрва на леђима, ако се одлучите ово да објавите, ’ајде да пробамо да натерамо те људе, а међу застрашенима има још поштених, да одлуче да ли ће у скорој будућности бити на столици оптужених, или на столици сведока. Има их пуно који газе по том жилету.