СНП НАШИ – Трећи пут је гарант владавине народне већине

 

Из данашње перспективе можемо са сигурношћу рећи да је Србија од петооктобарског пуча 2000. године остварила прво место када је у питању сопствена пропаст. У рекордном року, за разлику од осталих држава у транзицији успели смо да прођемо од губитка суверенитета земље и директне окупације јужне српске покрајине КиМ, преко пљачкашке приватизације до идеаланог терена за манипулације и успоствљање владавине олигархијске мањине на рачун све сиромашније већине нашег народа.

Аутор: Душан Опачић -Члан ГО СНП „Наши“

Из године у годину, по неолибералном моделу олигархије постају све богатије, а народ, по принципу природних закона све сиромашнији.

И поред наведених елемената наше колективне трагедије и катастрофе, разједају нас поделе из наше прошлости. Делимо се на на леве и десне, секташимо идеологијама, а све на сопствени рачун чији цех ће наплатити олигарси за све наше паре, и још убрати профит из тога. Поента је да од тог сукоба само наши крвници имају интереса, да од нашег међусобног сукоба они зависе. Што су поделе дубље они ће лакше опстајати, а ми сви овако подељени бићемо пљачкани и бирати „мање зло“, остајући на крају незапослени, обесправљени, јефтина радна снага.

Идеја трећег пута  није идеја од јуче. Ако завиримо у нашу историју, морамо признати сами себи да смо много тога увезли са Запада. Како смо по узору Запада развијали и ишли у корак са временом по питањима железница, банкарства, трговине, заната…истовремено смо увозили и идеологије. Како смо увозили тако смо их ревносно спроводили – накарадно. Оне су биле штетне и погубне по наш идентитет, веру, породицу, темеље наше државе. Идеју заштите радног човека и све елементе социјалне правде разумели смо као комунизам, диктатура као саставни део тога била нам је сасвим океј, разумели смо то као демократију. Онда оно што се назива „демократијом“ у пракси спроводимо као анархију. Капитализам смо схватили сувише озбиљно, па смо појурили у загрљај неолибералном концепту.

Ко је крив? Већим делом извозници, који су нам по ценама наших живота продали своје идеологије, из разних побуда – историјска непријатељства, нестабилности у региону и све оно што мање више знамо.

За Трећи пут не треба да се хватамо као пијани плота. И он долази са Запада. Али тамо није успео, бар засад. Класичан спој позитивних искустава конзервативизма и социјалдемократије. На Западу објашњавају да конзерватизам није у стању да прати напредне технологије и прогрес човека (позитиван или негативан), док је савремена социјалдемократија без борбе предала меч у борби против неолиберализма, остављајући обичног човека самом себи, незаштићеног и пуштеног низ воду.

Зашто би тај модел био спас за Србију и применљив овде?

Зато што би прво залечио наше поделе, потом би дошло и до радикалне промене досадашњих система који измучише ову земљу. То могу да изведу само људи који су патриоте и домаћини, а не битанге на платном списку наших осведочених непријатеља, разних агентура и моћника ван граница земље. Успостављање одговорне политике са елементима логике и људских принципа.

Повратак идентитету, истинском православљу, породици као стубу једног нормалног друштва, максималној заштити човека, успостављање државе националне власти и социјалне правде која ће на равноправним основама имати сарадњу са свим слободним земљама, као неутрална и суверена држава.

Снп „Наши“