Пројекат „Српска.Ру“ навршава 2012. године десет година постојања. С тим у вези предлажемо читаоцима да прочитају интервју с уредником и једним од оснивача тог пројекта Александром Александровичем Кравченком.
Александре Александровичу! „Српска.Ру“ је врло познат пројекат у мрежи интернета. Испричајте, молим Вас, како је стваран и како је почињао?
Историја нашег пројекта вуче корене из почетка 90-их година. У то време су се, као што је свима познато, на територији бивше Југославије одигравали драматични догађаји. Српски народ је водио праведну борбу за свој опстанак. У то време сам био у Србији као руски добровољац. Налазећи се непосредно у епицентру тих догађаја, осетио сам, као и други Руси који су се тих година обрели тамо, разорни утицај информационе блокаде, у коју је тада српски народ доспео. Хтео бих да се с тим у вези присетим делатности руског новинара Ивана Фјодоровича Приме из Санкт-Петербурга, који је улагао велике напоре да пробије информациону блокаду. Он је саставио изванредну књигу „Гласови Србије“. Такође се у то време носио мишљу о стварању руско-српске радио-станице у Санкт-Петербургу. Касније су многи људи покушавали да промене стање. Најважнији покушај, по мом мишљењу, представљала је посета делегације руских писаца Републици Српској 1998. године, под општим називом „Словенски ход“. У тој делегацији били су познати људи попут Дмитрија Балашова, Семјона Шуртакова и других. На челу делегације био је Виталиј Семјонович Маслов (1935-2001). Он је имао идеју о стварању руско-српске новинске агенције. Потписао је споразум са српском новинском агенцијом Републике Српске („Срна“). Истовремено је ширио свој рад Отаџбински савез добровољаца Републике Српске, који су покренули руски добровољци, а у то време сам му на челу био ја. По претходном договору, Маслов је из Мурманска донео Савезу добровољаца писаћу машину на којој је, по његовим речима, откуцао најбоља своја дела. Новинска агенција, о којој је Маслов маштао, на крају крајева није створена, а Савез добровољаца је, користећи његову писаћу машину, почео да прикупља и руским родољубивим јавним гласилима редовно шаље вести о догађајима у Републици Српској и Србији. Заправо је тај рад Савеза добровољаца и послужио као праузор будућег информационог пројекта „Српска.Ру“. Истине ради, треба истаћи да је „Српска.Ру“ имала и други почетни вектор свог развоја, који се налазио непосредно у Русији. На таласу протеста јавности против варварског бомбардовања Југославије 1999. године настао је покрет „Святая Русь“ („Света Руска“), који је имао свој званични штампани орган лист „Сербский крест“ („Српски крст“). Те новине одиграле су огромну улогу у саопштавању истине о догађајима на Балкану. Сем тога, покрет „Света Руска“ активно се бавио организационим радом, поготово прикупљањем средстава за напаћени српски народ. У време настанка „Српска.Ру“ 2002. године, руководство листа „Сербский крест“ удаљило се од линије расветљавања догађаја у Србији, те је то поље у суштини остало слободно. Истовремено ми је руководилац покрета „Света Руска“ понудио да радим на разним друштвеним пројектима, укључујући и оне са српском тематиком. Маја 2002. одлучено је да се створи сајт о Србији. У то време је родољубиви сегмент руског интернета био готово сасвим неразвијен. Како се не бисмо пресецали с новинама „Сербский крест“, одлучено је да се сајт назове „Српски крст“. Тако је маја 2002. започео рад на пројекту који сада сви знају као „Српска.Ру“. То се десило 12. маја, на дан светог Василија Острошког – великог српског чудотворца, што је нашло одраз у првобитном и каснијем дизајну нашег пројекта. Објашњавам, ради се о позадини сајта са сликом манастира Острог, у коме се свети Василије подвизавао. Отприлике истовремено су одређене главне рубрике пројекта и основни правци његовог рада. У првој етапи више пажње обраћано је енциклопедијским и информативним написима о Србији, њеној историји и култури. Касније (негде око 2004. године) настаје нова верзија сајта с олакшаним додавањем написа, а истовремено се појачава рад на расветљавању текућих догађаја у Србији. Нова верзија сајта захтевала је и промену доменског имена. После краћег размишљања, руководиоци пројекта су дошли на помисао да га назову Српска.Ру. Шта је то Српска? То је појам који се употребљавао и употребљава у Републици Српској, сличан појму „Русь“ (Руска – стари назив Русије) код нас, Руса. Сем тога, пошто су моји пријатељи, па и ја лично, ратовали у Републици Српској и пошто је, као што сам већ навео, на изворишту Српска.Ру стајао Отаџбински савез добровољаца Републике Српске, такав назив пројекта је, по мом мишљењу, био више него оправдан. Додаћу и то да 2012. Република Српска такође обележава 20-годишњицу свог постојања.
Подробно сте испричали о предисторији и почетној етапи Српска.Ру. А који су, по Вашем мишљењу, главни међаши у развоју вашег пројекта?
Госпођа Сава Росић из Београда написала је писмо Српска.Ру 2003. године. Обратила је пажњу на то да смо ми заиста достојан информациони пројекат, по њеним речима – промишљен, и понудила своје услуге, поготово да преводи текстове за наш сајт. Од тог тренутка захваљујући тој изванредној жени, истинском родољубу и добровољцу Српска.Ру стиче нови развој, нови дах – постаје двојезична. Сава Росић је превела огроман број чланака посвећених Русији и омогућила српском читаоцу потпунији увид у живот наше земље. Отприлике у то време излази први лист у Русији на српском језику „Стег“, у који су ушли чланци са нашег сајта које је превела Сава Росић. Тај лист се шири у Србији и, без обзира на свој мали тираж, постао је једна од најважнијих појава у историји развоја руско-српских информационих структура.
Треба посебно обележити и 2008. годину. У то време су, као што је познато, Албанци прогласили „независност“ Косова и Метохије. Колектив наше редакције активно је учествовао у стварању легендарног покрета „Косовски фронт“. Истичем такође да „Косовски фронт“ вуче корене из акције „То је наш рат!“ из 2004. године, чија суштина је у организовању система прикупљања средстава за помоћ Србима у њиховој борби за слободу Косова и Метохије. Овде додајем и то да је Српска.Ру првобитно предвиђана не само као јавно гласило, него и као организатор стварних акција помоћи српском народу.
Испричајте, молим Вас, о сарадницима Пројекта „Српска. Ру“.
То је јако важно питање, зато што Српска.Ру током читавог свог постојања није имала редован извор финансирања. Зато су сви људи који раде на пројекту прави-правцати добровољци, који из искрене љубави према српском народу обављају своје пожртвовано служење. Пре свега, хтео бих да истакнем главне уреднике „Српска.Ру“. Први главни уредник сајта био је Кирил Боршчов. Његова улога је била врло значајна. Рад у Српска.Ру за њега није био узалудан: касније је Кирил покренуо нови српско-руски пројекат „Сеница.Ру“.
Ана Травкина је други главни уредник сајта Српска.Ру током 2008–2009. године, дајући велики допринос развоју културно-историјског правца. Сада је на челу пројекта „Русија.РС“ чији је првобитни покретач такође „Српска.Ру“.
Посебно бих желео да истакнем Дмитрија Некљудова, који је на челу сајта био од 2009. до 2011. године, а пре тога је у улози уредника новости прикупио много јединствених новости о Србији.
Осим главних уредника, у првом реду бих хтео да споменем Василија Ансимова – човека који је такође стајао на изворишту Српска.Ру, Саву Росић – уредницу српског одељка сајта, Михаила Јамбајева, који редовно расветљава судбине српских јунака, Григорија Геројева, који већ годинама ради као уредник сајта, Биљану Живковић – сопствену дописницу из Србије, Алексеја Поповкина, који се бави питањима српске историје и српске духовности. Нарочито истичем улогу Сергеја Пахмутова, који годинама ради у редакцији сајта и припрема за штампу лист „Стег“ на српском језику, аутора многобројних написа.
Такође треба рећи да су на пројекту „Српска.Ру“ радили и раде још најмање неколико стотина људи, који су током ових 10 година слали редакцији написе, преводе, видео и фото-материјале, а такође учествовали у техничкој подршци нашем пројекту.
Александре Александровичу! Започињући разговор о вашем проејкту, споменули сте прилике током 1990-их година. Да ли сте успели да их промените или ваши напори нису постигли жељени учинак?
Прилике су се, свакако, промениле, и то управо у оном смеру о коме смо маштали 1990-их година. То се делимично изражава у успешној делатности покрета „Косовски фронт“. Међутим, била би неопростива дрскост са моје стране да промену прилика припишем само раду нашег пројекта. Данас у мрежи интернета постоји намање десетак пуновредних сајтова посвећених Србији на руском језику, који по многим обележјима не заостају, а у понечему чак и превазилазе Српска.Ру. И нимало се не претварам када кажем да ме такво стање радује. Хтео бих да истакнем пројекте као што су „Сеница.Ру“, „Моя Сербия“, „Голос Сербии“, „Русербия.Ру“ и други. Сем тога, у друштвеним мрежама постоји најмање неколико стотина руско-српских заједница. У самој Србији се појавило неколико озбиљних јавних гласила окренутих руско-српској информационој размени, што пре свега одражава потребу српског друштва за вестима о Русији. Имам у виду пре свега информациони ресурс „Руска реч“, руски прилог часопису „Геополитика“, „Српско-руски весник“ и друге. Сви ти ресурси представљају моћну појаву која утиче на зближавање двају наших народа, као и на развој духовних, културних, политичких веза између наших земаља и народа.
Извор: Српска.ру