Застрашујуће поруке мржње бискупа, генерала и стожераша

mrznja-stozerasaСиноћње представљање књиге ‘Вуковар и његов стожер’ академика Јосипа Печарића на крају је прерасло у низ Печарићевих шовинистичких испада за говорницом. Дио претходних говорника истицао је пак фигуре попут ‘поновних улазака у ровове’, ‘нових крвавих битака’ и ‘плаћеничких Владиних медија’

Окупљање стотињак заинтересираних у дворани Удруге специјалне полиције из Домовинског рата почело је, иначе, достојанствено, одавањем минуте шутње погинулима у Домовинском рату. На представљању књиге су се појавили бискупи Владо Кошић и Валентин Позаић, генерали Младен Маркач, Томо Медвед, Давор Домазет Лошо и Марко Лукић те вође иницијативе Стожер за обрану хрватског Вуковара Владо Иљкић, Томислав Јосић и Сњежана Патко. За умјетнички програм, како је стајало у најави, био је задужен познати тамбураш Станко Шарић који је између појединих говорника пјевао на плаyбацк.

Од укупно петеро говорника, као битно радикалније истакнуло се троје директно или индиректно повезаних с Црквом. ХТВ-ова новинарка Каролина Видовић Кришто поздравила је окупљене с ‘хваљен Исус и Марија’.

‘Управо они који су нас задужили за неколико живота поновно улазе у ров и стварају државу. Умјесто нас они улазе у крваву битку против удбашке змије. Ову прву Хрватску потрошили су они који је убијају 20 година. Требамо другу Хрватску’, описивала је своје виђење Стожера.

Бискуп Кошић отишао је још и даље. Вуковар је изједначио с покољем у Зрину из Другог свјетског рата и повијесном битком код Сигета, дотакнуо се Фрање Туђмана, а потом прешао на референдум о уставној дефиницији брака.

‘Наши тзв. прваци, подупрти медијима, рекао бих, плаћеницима, свима који цијене обитељ, која, какву је Бог дао да почива на заједници једног мушкарца и једне жене, у лице кажу да су глупи, назадни, ајатоласи, да су нацисти, фашисти, нетолерантни. Чак су нам неки говорили да је поштовање обитељи некршћанско’, жалио се Кошић.

Ипак, одмах затим је оне из супротног свјетоназорског круга означио као ‘неморалне политичаре, велеиздајице и продане душе’.

За Вуковар је устврдио да су ‘они’, не прецизиравши о коме се ради, ‘пошли чизмом на њега’.

‘Питамо се гдје су били и што су радили појединци и установе ове земље када се тако бездушно окренула нова агресија на Вуковар. То би се питање могло поставити с обзиром на догађаје око агресије на обитељ’, казао је, пожаливши се на то што су обитељашке активности игнорирали и академици и Матица хрватска и ректори свеучилишта, али уз ‘свијетлу изнимку’ Јосипа Печарића, математичара са загребачког Текстилно технолошког факултета.

Печарић је прво устврдио да је ‘све почело од Каролине кад се успротивила родној идеологији’. Јудитх Реисман назвао је изнимном особом, а за бискупа Позаића рекао је да нешто рјеђе говори, али да је ‘страшно важан за све нас’.

‘Ја мислим да он има проблема у Цркви око тога, али као и свугдје имате свега и свачега, само што је Црква боља од других, иначе без ње што бисмо?’

Publika_stozerasa

 

 

 

 

 

 

 

 

 

А онда је кренуло.

‘У Хрватској данас имамо унутарњу агресију. Власт у Хрватској данас спроводи српски меморандум 2. Међутим, није све лоше код Срба’, казао је и стао читати жалопојку Слободана Милошевића из 90-их о томе колико су се дуго бранили вуковарски бранитељи.

‘Није ово случајно да он то цијени. Посрбица је увијек гори од Србина. Овдје очекујете да је хрватска власт уз вас, а они вам забијају нож у леђа’, коментирао је и наставио с читањем описа да је крајишка војска у Олуји бјежала попут зечева.

‘Морамо ми мало и вјеровати овим Србима. Ја мислим да ћу написати књигу Хрватски геноцид направљен од Срба зечева. И, доиста, ја мислим да нема горега од тога. Кад убијеш, то су мртви људи, али ипак су људи. А кад од људи направиш зечеве…’, очито је Печарић сматрао да је духовит, а са сличним ‘хумором’ је и наставио.

‘Ја иначе волим дијелити Србе на двије групе: на ове које не можеш ухватити у лажи и на ове које брже уловиш у лажи. А има и ових других’, говорио је Печарић, прекидан пљеском и салвама смијеха.

Претходно је Јосић из Стожера, међутим, користио сасвим другачију реторику за коју неупућеном не би било јасно како се нашла уопће у истом контексту с Печарићевом.

‘Жалосно је што говоре да смо ми против националних мањина. Ми имамо у Стожеру и Срба и Мађара и Русина и Нијемаца. Зашто не? Ти људи су били с нама и за вријеме рата’, рекао је.

Као основни проблем означио је то што се упорно не проналазе преостали нестали након окупације Вуковара, као и то да се неке људе, које су повратници препознали као починитеље злочина, не истражује и казнено не гони.

У таквим увјетима, каже, двојезичне плоче само су додатни ударац преживјелим страдалницима.

‘Не требамо никога да мрзимо, не требамо никога да бијемо или да вјешамо. Међутим, они који су криви морају одговарати’, тим је ријечима закључио Јосић.

Медвед је цитирао патера Анту Перковића да је ћирилица богатство човјекова изражавања и креативности, али у овом тренутку није симбол наставка баштине, него агресије и разарања.

‘Из текстова је видљиво како су сва ова збивања заправо резултат изостанка дијалога, неразумијевања стања. Страдалници Вуковара пријављивали су да се градом шећу убојице њихових најмилијих, амнестирани Срби, а полиција и Државно одвјетништво те су пријаве игнорирали. Предсједник Владе РХ својим је непримјереним рјечником и ароганцијом показивао изостанак елементарног познавања тијека и посљедица догађања у Вуковару’, казао је Медвед за град у којем се, рекао је, није догодило ниједно осветничко убојство након реинтеграције.

Власт је на крају назвао злокобном и злурадом, која се понаша као да је туђинска.

 

Извор: Србинаокуп.инфо