Срби би без проблема, а да то нису тражили, могли да се упишу у Гинисову књигу рекорда и то као нација са највише пресуђених година затвора за ратне злочине почињене у неком оружаном сукобу у историји човечанства. Наиме, пред различитим судовима: Хашком трибуналу, те националним судовима Србије, Хрватске и БиХ, Срби су до сада осуђени на више од 11.276 година робије због ратних злочина почињених током рата у бившој Југославији.
Најапсурдније од свега је што ова бројка није коначна зато што су у свим овим институцијама и даље у току на стотине процеса, а велико је питање и шта ће бити са суђењима на Космету након споразума Београда и Приштине.
Шеф Еулекса Бернд Борхарт недавно је изјавио да се пред косовским и Еулексовим тужиоцима из Специјалног тужилаштва Косова решава 300 предмета ратних злочина, а да је покренуто и додатних 51, укључујући и прву истрагу сексуалног насиља или силовања.
Но кренимо редом.
Срби су у Хашком трибуналу до сада осуђени на 974,5 година, али тој цифри треба додати и пет доживотних казни које немају временску одредницу и зависе искључиво од будуће судске одлуке или „издржљивости“ кажњених.
За двадесет година постојања, у овом суду је, према званичној статистици, за ратне злочине оптужено укупно 161 особа, од чега је 110 Срба, 34 Хрвата, девет Бошњака, седам Албанаца и један Македонац. Срби су убедљиво рекордери по броју изречених казни (њих 62), затим следе Хрвати (12) који су осуђени на 277 година затвора, пет Бошњака на 43,5 година, два Албанца на 19 и један Македонац на 12 година затвора.
При том, ова бројка пресуђених Срба није коначна, зато што још шесторицу, укључујући председника и команданта Главног штаба Републике Српске, Радована Караџића и Ратка Младића очекују првостепене или коначне пресуде.
Срби, барем када је реч о годинама робије, нису ништа боље прошли ни пред Судом БиХ, мада је ова институција формално основана тек пре 11 година. У извештају Владе Републике Српске из децембра 2011. године, наводи се да су Срби пред ових судом са седиштем у Сарајеву до тада осуђени на више од 1.170 година затвора, док су Бошњаци и Хрвати заједно „добили“ 325 година робије.
У извештају о процесуирању ратних злочина Владе РС наглашава се да је у предметима суђења за ратне злочине оптужено 218 особа, од чега 136 Срба, три припадника ВРС несрпске националности, 50 Бошњака и 29 Хрвата.
У међувремену је та бројка увећана са још неколико десетина нових предмета и стотина година затвора. Ништа боља ситуација није ни пред Већем за ратне злочине вишег суда у Београду у коме се процесуирају ова дела у Србји. У збиру из Хага, БиХ и Србије добија се 3.276 година робије.
Директор Документационог центра Веритас, Саво Штрбац каже да је у у Хрватској тренутно 1.577 лица против којих се води истрага, оптужени су или осуђени.
– Највише, њих 654 су у статусу оптужених, али без покретања истраге, 328 су под истрагом, а 597 је осуђено. Ако узме просек казни за ратне злочине које изриче Жупанијски суд у Задру, од 13.94 године робије по особи, онда су Срби у Хрватској до сада због ратних злочина осуђени на више од 8.000 година затвора, а у најави је још најмање пар хиљада запрећени година робије – каже Штрбац и додаје да је релативно лако објаснити због чега су Срби толико криви, односно осуђени на више од 11.000 година затвора за ратне злочине.
– Хрватска је у жељи да докаже „одбрамбену суштину рата“ заправо фактички спровела најперфидније етничко чишћење у историји човечанства. И у Босни су применили сличан принцип, а најтужнија је улога Србије која у жељи да покаже међународној заједници како је способна да се суочи са прошлошћу, али и процесуирању ратних злочина започела огроман број предмета, али у 99 одсто случајева, према свом народу – закључује Штрбац.
„Срећа у несрећи“
Директор Документационог центра Веритас, Саво Штрбац каже да су Срби имали велику срећу што је Хрватска одлучила да уђе у Европску унију иначе им је претило готово фантастичних 250.000 година робије.
– Све до 1996. године, у Хрватској је постојало 21.600 оптужница, процеса или пресуђених предмета за оружану побуну, плус око 5.000 предмета у различитим фазама за ратне злочине. У оба случаја у просеку се пресуђивало око 15 година затвора, али је под притиском међународне заједнице Хрватска, септембра 1996. године донела општу амнестију за оружану побуну – каже Штрбац.
Београд одрезао 778 година затвора
Према званичним подацима до сада је пред судом у Београду +, од укупно 154 оптужених, у 35 предмета, правоснажно осуђено 69 особа и то на укупно 778 година затвора. Али, пред овим судом је у фази главног претреса и пред апелационим судом додатних шест предмета са укупно 36 осуђених на укупно 354 година робије што даје коначни збир од 1.132 година затвора робије, а само десетак отпада на пресуде за ратне злочине почињене над Србима.
Извор: Вести франфуртске