Пише: Вјекослав Церовина
Одговор Љубодрагу Стојадиновићу на текст „Злокобни симболи“
Господин Љубодраг Стојадиновић и у другом тексту у „Политици“, баш као и у првом, приписује организацији Наши мржњу и још тврди да ја нисам схватио његове тезе, па у другом тексту, како каже, зато све сажима у једну централну мисао која гласи да „нико не може дефинисати једно такво сложено осећање и позицију у сопственом народу као што је родољубље“. Ја ћу овде лако показати на који начин ће управо спискови СНП Наши дефинисати и открити „и осећање и позицију као што је родољубље“, те оголити ко је издајник и ко је патриота.
Стојадиновић у свом тексту каже да су спискови злокобни симболи ирационалне мржње. Као прво, спискови никако не могу бити ни ирационална мржња ни симболи ирационалне мржње, него су актови рационалне љубави и одговорности и нису позив на нешто горе, него позив на нешто боље. Спискови су позив на примену силе закона и Устава, уместо примене жеља страних амбасадора да њихови плаћеници буду заштићени од руке закона. Да ли ће се власт која се бори против корупције у овој земљи обрачунати са том језивом политичком корупцијом на коју указујемо списковима? Колико је власт патриотска или издајничка ће се баш на овом примеру јасно видети и баш зато су спискови ти који показују „позицију родољубља“.
Такође, ничег ирационалног у нашим списковима нема, јер ако неко, на пример, учествује у проглашењу независности Косова, што је директно кривично дело подривања уставног поретка, а затим слободно наставља да ради и да се шетка по Србији и српским медијима, онда позив на његово санкционисање је сасвим рационална ствар. Ако се државни органи оглушују о кривичне пријаве и своје уставне обавезе, онда јавна акција попут прављења спискова је итекако потпуно легитимна и рационална, али и за сваку похвалу. Са друге стране, ако је неко веома брз и веома „политички храбар“ да осуди, на пример, оног који је на најчасније и најгенијалније начине бранио цео српски народ – генерала Ратка Младића и то са појмом „ратни злочинац“ без иједног доказа о томе, али је веома спор да осуди НАТО због бомбардовања или бар да осуди америчку амбасаду због мешања у унутрашња питања Србије, онда је он ништа друго него мали дволични подмукли србомрзац, а наше легитимно право и наша дужност, а не наш хир или мржња, јесте да тог неког оквалификујемо као србомрсца. То да ли се после раскринкавања њихове „политичке храбрости“ као србомрзачког говора мржње неко од њих осећа угроженим јесте медицинско питање које треба сами да реше, јер је реч о стању у које су сами себе довели.
Додуше, у праву је Стојадиновић донекле, јер не слажем се да није могуће, али јесте истина да и није баш лако у последње време препознати шта је патриотизам, због тога што ми заиста живимо у ери у којој се константно, у недостатку правог патриотизма, измишља тај неки нови – неопатриотизам. Не би ли се издаја народу продала за патриотизам неопходно је променити схватање патриотизма у народу. Одатле салве порука о Видовдану као „празнику српског пораза“, а одатле и све чешћи покушаји да се патриотске организације представе као антипод НАТО организација и друга страна медаље са циљем да се све замагли и све представи „истим, релативним и небитним“. Данас у ери неопатриотизма можемо чути да су најнормалније животне ствари попут превођења старе баке преко улице, окопавања баште, отварања фирме, учења у школи и слично – ни мање ни више, него патриотизам и родољубље. То ми личи као што би неког тек придошлог монаха-искушеника који упали свећу у цркви прозвали светим подвижником. Све сем отпора непријатељу је прихватљиво да буде патриотизам, јер у противном идеја о неопатриотизму не може да опстане.
Необорива је чињеница да ће се баш на случају спискова открити и веома лако видети шта је патриотизам, а шта издаја, ко је патриота, а ко издајник, шта је држава, а шта банана република, шта је интелект, а шта квази-интелект. Списковима смо извели велику антикорупционашку владу пред лице правде и она сада мора јасно да покаже да ли су НАТО плаћеници заштићени од истраге и закона или нису. Кога ће осудити? Организацију „Наши“ за коју је и Уставни суд потврдио да нема ниједно кривично дело, те да је деловање „Наших“ у потпуности у складу са Уставом или НАТО плаћенике који недвосмислено крше Устав и шире говор мржње према српском народу за шта постоји низ необоривих доказа. Што би један мој покојни пријатељ, иначе песник, из Црне Горе, рекао у својој песми: „У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци!“, на шта сам му ја увек одговарао и одговарам: „Како раскринкати издајнике јасно, то ћемо им списковима показати гласно!“