Сајбер Психоцид 2 – Амерички кловн Едвард Сноуден по први пут у кинеском граду!

VjekoslavCerovinaПише: Вјекослав Церовина

Како је аналитичка пројекција у првом тексту “Сајбер Психоцид – страшна визија тајног задатка америчког агента Едварда Сноудена” предвидела да ће се амерички агент Едвард Сноуден следећи пут јавности обратити путем интервјуа у неком од листова у Хонг Конгу који су повезани са америчким факторима, тако се и десило. Да подсетимо, у том првом тексту о америчком агенту Едварду Сноудену конкретно стоји:

“Ствари ће се веома брзо искристалисати и постати јасније, иако ће вероватно да дође до још неколико неочекиваних момената и објављивања нових докумената, вероватно у Гардијану или можда неком Хонг Конг Дејли (тајд вит америкен бренчс енд инвестинг фандс) издању, али за сада се да јасно закључити да је Едвард Сноуден послат у Хонг Конг са мисијом да продуби политичко-обавештајни сукоб са Кином и вероватно да пружи легитимитет за отворену сајбер агресију на Народну Републику Кину.”

Сноуден, не само што се обратио листу Саут Чајна Морнинг Пост, него је једина ствар коју је открио била управо у циљу продубљивања политичко-обавештајног сукоба са Кином, а то је информација да је “САД извршавала хакерске нападе на Кину и Хонг Конг од 2009. године”. Сноуден је наводно показао документе који то доказују Саут Чајна Морнинг Посту и прокоментарисао да “нису откривене информације о војним системима Кине”. Сноуденов коментар је и више него симптоматичан, исто колико и држање овог документа на стенд бају под изговором да “документ није верификован”. Интервју је иначе урађен са новинаром овог листа на тајној локацији, а сам Сноуден је напустио хотел Мира у којем се налазио.

Обзиром да се доста тога обистињује из аналитичке прогнозе у првом тексту објављеном на блогу СНП НАШИ, наставили смо са истраживањима и овде објављујемо још низ информација које показују да је Сноуден, по свему судећи, амерички агент на тајном задатку, а не тзв. вистлблоуер и херој који је заслужан за “историјско цурење” обавештајних података САД-а.

Да се подсетимо, оно што је посебно интересантно је да се Сноуден појавио управо у тренутку када је Гардијан ( за сада још увек мистериозно ) добио документ тајне Обамине наредбе о прављењу листе прекоморских сајбер мета и у тренутку када је Обама кинеском председнику Ђинпингу отворено у лице саопштио да је “уверен да кинеске власти стоје иза сајбер напада који стижу са територије Кине”.

Овде такође напомињемо да ниједан светски медиј није у датом тренутку поменуо ове “случајности” нити је помињао везу Снодуеновог доласка у Хонг Конг (званично део Кине) са горућим сукобом Кине и САД по питању сајбер безбедности, а посебно је интересантно да то нису учинили Гардијан и Вашингтон Пост, иако је тада чак у јеку била вест о поменутом сусрету Обаме и Ђинпинга на којем су сукобили становишта о хакерским сајбер нападима.

Саут Чајна Морнинг Пост (South China Morning Post) је лист управо “тајд вит америкен бренчс енд инвестинг фандс” и делом је у власништву Мурдокове Њуз Корп групе, а пре годину и нешто је за главног и одговорног уредника постављен новинар који је своју каријеру изградио у Америци под именом Ванг Ксјангвеи (Wang Xiangwei).

Аналитичка прогноза се показала тачном – Едвард Сноуден ради на продубљивању политичко-обавештајног сукоба САД и Кине и то чини методично и постепено корак по корак. Објавио је да има документ који доказује да САД хакује кинеске информационе системе, али га није објавио, него само дао на увид новинару листа Саут Чајна Морнинг Пост.

Што се тиче мантре и кодиране поруке глобалних медијских центара о “најзначајнијем историјском цурењу информација обавештајних служби САД-а” треба знати да је цела ствар раскринкана већ неколико пута и то не тако давно, али да нико од вистлблоуера није добио оволику пажњу светских медија као Едвард Сноуден. У првом тексту смо већ скренули пажњу да све указује на то да је цела прича у вези Сноудена пажљиво планирана, темпирана и организована, а информације које следе све то јасно потврђују.

Још 2005. године, после текста у Њу Јорк Тајмсу, објављеног 16. децембра 2005. године, о томе да постоји “НСА програм електронског прислушкивања” под кодним именом Стелар Винд (Stellar Wind) којим се прислушкују комуникације грађана САД-а, амерички јавни тужиоц Алберт Гонзалес је потврдио постојање овог програма. У интервјуу листу Њузвик 2008. године, један од службеника из министарства правде САД-а, Томас Там (Thomas Tamm), открио је да је он проследио информације о овом програму Њу Јорк Тајмсу. Није добио пажњу глобалне јавности.

“НСА програм електронског прислушкивања” је заправо програм направљен од стране НСА за време Бушове администрације после напада Ал Каиде на куле близнакиње под називом Terrorist Surveillance Program који је убрзо противуставно кориштен за прислушкивање свих грађана у САД-у.

Даље, један од обавештајаца запослених у НСА, Вилијем Бини (William Binney), у ауторском чланку за лист Њу Јоркер 2011. године, открио је да су му колеге из НСА рекле да су почеле да складиште телефонске разговоре “свих људи у земљи”.

Вилијем Бини је иначе НСА специјалиста за Русију и један је од твораца софтверског програма за прислушкивање и праћење Интернета под називом ThinTread. НСА је међутим уместо његовог софтвера одлучила да користи TrailBlazer софтвер за који је Бини тврдио да је бескористан у односу на ThinTread и да ће на коришћење TrailBlazer софтвера НСА потрошити “милионе и милионе долара” безразложно. Пар година касније агенти ФБИ у пратњи наоружане војске су улетили у кућу Вилијема Бинија и без објашњења однели све његове компјутере, дискове и низ докумената који су им били интересантни, а Бини је после провео неколико година на судовима због овога покушавајући да поврати оно што су му одузели.

Вилијем Бини је у интервјуима за Демокраси Нау (Democracy Now!), програм који се емитује на територији целе САД на преко 1000 тв, радио, сателитских и кабловских мрежа, у априлу и мају 2012. године, као и касније у јулу 2012. године на одређеним конференцијама, рекао да је НСА пресрела преко 20 трилиона конверзација, тачније, телефонских разговора, мејлова, интернет комуникација.

Реч је о готово свим мејловима грађана САД-а и Бини је јавно говорио да НСА на тај начин крши Устав САД-а. Није добио пажњу глобалне јавности.

У мају 2006. године, тачније 22. маја, лист Вајрд Магазин (Wired Magazine) објавио је документе телефонске мреже АТ&Т који доказују и описују постојање аранжмана са НСА о прислушкивању грађана САД-а. Такође, ни они нису добили пажњу глобалних медија. Овај лист је касније у марту 2012. године објавио да НСА има приступ свим телефонским разговорима мрежа АТ&Т и Веризон, али ни тада нису добили пажњу глобалне јавности.

Човек под именом Марк Клајн (Mark Klein), техничар у мрежи АТ&Т, био је кључни сведок и тзв. вистлблоувер за лист Вајрд Магазин и имао је далеко кредибилније документе од Едварда Сноудена. Он је имао печатиране документе АТ&Т и НСА. Он је необориво доказао да НСА прислушкује све комуникације мреже АТ&Т, али такође није добио пажњу глобалне јавности. Афера је позната под називом СОБА641А (Room641A) по згради у Сан Франциску у којој је био смештен тим НСА који је вршио прислушкивање мреже АТ&Т.

Подсећамо да тзв. Призма слајдови не доказују ништа, него само представљају графички приказ онога што Сноуден тврди. И то је посебна ствар коју ћемо укратко обрадити овде.

Ситуација је таква да велике друштвене мреже и брендови попут Гугла, Фејсбука и Мајкрософта настављају да тврде да немају никакве везе са НСА и захтевају од америчких власти да им дозволе да објаве све захтеве које су добили од америчких власти за одавање информација. По америчком закону не смеју да одају када и какве су захтеве добили, већ су дужни у складу са законски дефинисаним одредбама да пруже увид у информације законом одређеним државним органима уколико добију такав захтев. Све друштвене мреже са листе приказане у ПРИЗМА слајдовима тврде да никакав “директни приступ” серверима никада нису омогућили ни НСА ни било којој другој државној служби САД-а или било које друге државе.

Кредибилност ПРИЗМА слајдова је заснована искључиво на тврдњама Едварда Сноудена и тврдњама америчких званичника и агентуре НСА.

Мисија продубљивања политичко-обавештајног сукоба САД и Кине америчког агента Едварда Сноудена за сада не излази из оквира аналитичке пројекције целе ствари као тајног задатка овог америчког агента који себе у јавности – још увек ничим доказано – уз огромну подршку изабраних медијских центара моћи представља себе као “звиждача”, односно, како се то популарно у САД-у каже вистлблоуера.

Сноуден за сада има позицију Бин Ладена који је извршио “терористички акт” према обавештајно-војним службама САД-а. Следећи пројекцију, први следећи корак би требала да буде иницијатива да проблем сајбер напада на релацији САД-Кина буде подигнут на међународни ниво, те прављење фронта борбе који би укључио НАТО чланице и како смо закључили у првом тексту то ће највероватније ићи кроз сарадњу САД и Немачке, а ускоро се може очекивати и хватање кинеског контраобавештајца којег ћемо за крај овог текста симболично назвати СајБер МајМунЧе.

Сајбер Психоцид – страшна визија тајног задатка америчког агента Едварда Сноудена:
https://nasisrbija.org/index.php/2013/06/10/sajber-psihocid-strasna-vizija-tajnog-zadatka-americkog-agenta-edvarda-snoudena/

Видео интервју Едварда Сноудена за Гардијан: http://www.guardian.co.uk/world/video/2013/jun/09/nsa-whistleblower-edward-snowden-interview-video

ПРИЗМА слајдови: http://www.forbes.com/pictures/mhl45edlem/prism-slide-1/

Документ наредбе Барака Обаме за прављење листе прекоморских сајбер мета: http://www.guardian.co.uk/world/interactive/2013/jun/07/obama-cyber-directive-full-text