Резултати истраживања: 67,5 посто грађана Србије за Савез са Русијом

0
267

zastava_detaljСВАКИ трећи грађанин Србије противи се уласку Србије у Европску унију, док половина сматра да је пут ка Бриселу најбољи за нашу земљу. Савез са Руском Федерацијом, уколико би био могућ, подржава 67,5 испитаних грађана.

Ово је показало редовно истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) спроведено ове јесени на репрезентативном узорку од 1.100 испитаника са целе територије Србије, без Косова и Метохије. Испитивање јавног мњења, у чијем средишту је оријентација Србије и гасовод „Јужни ток“, показало је и да највећи број грађана сматра да би Србија требало да буде спољнополитички окренута Русији.

О оваквом ставу најбоље сведоче резултати да потенцијални савез са Русијом не подржава свега 18,2 посто испитаних, док је 14,3 посто неопредељено. Сваки други грађанин сматра да би наша држава требало да развија равномерне односе са западом и са истоком. Готово трећина анкетираних, међутим, дели став да би Србија требало да развија најближе могуће односе најпре са Русијом, па тек онда са ЕУ, док упола мање грађана предност даје Бриселу. Највећи број испитаних сложило се и да би Русија требало да буде присутнија у културном (57,3 посто) и економском (45,7 посто) животу Србије.

Изградњу гасовода „Јужни ток“ у Србији подржава више него апсолутна већина испитаних грађана од 82,4 одсто, што ову тему чини јединственом по подршци јавности Србије. На питање колико је изградња гасовода значајна за Србију половина испитаних одговорило је позитивно, трећина сматра да је значајна делимично, а свега 6,6 одсто анкетираних ово питање не сматра битним.

– Расположење грађана према „Јужном току“ изузетно је позитивно, иако је наше истраживање спроведено у време емитовања серијала „Инсајдер“, који је веома негативно говорио о том пројекту – нагласио је представљајући резултате анкете уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић. – Тако висока очекивања и подршка изградњи гасовода представља врсту оптерећења и обавезе за носиоце овог посла.

Резултати истраживања НСПМ према речима социолога Слободана Антонића, говоре о различитим погледима на будућност Србије грађана с једне, и политичке елите, с друге стране. Јавно мњење је већински окренуто Русији, док владајућа структура радије гледа на Запад.

– То показује и отуђеност елита од става грађана. После периода убрзаног евроскептицизма, ове године је забележен мањи пораст подршке уласку у ЕУ – објашњава Антонић. – То је узроковано променом односа према Европи код бирача СНС, који су у тренутку одвајања од Српске радикалне странке у великој већини били против прикључења. Данас је међу њима расположење другачије, па на једног скептика долазе двојица поборника пута у ЕУ.

Резултати истраживања НСПМ не чуде ни спољнополитичког аналитичара Душана Пророковића, који истиче да Србија није једина земља која почиње да трага за алтернативом Унији.

– Сличан дух све је присутнији у Румунији, Бугарској, па чак и Пољској – објашњава Пророковић, и напомиње да ЕУ увелико показује знаке болести. – Подршка прикључењу од свега 50 посто показује и неуспех проевропске кампање којој смо непрекидно изложени дуже од деценије. Природно је да Србија не прихвата вредности оних држава који према њој имају неприхватљив однос.

Пророковић сматра и да је политичка елита у Србији, као и у другим земљама, под снажним утицајем глобалних центара моћи од којих добрим делом зависи и дугорочно опредељење државе.

ПУТИН НАЈОМИЉЕНИЈИ, ЕРДОГАН НА ДНУ ЛИСТЕ

ОД светских и регионалних лидера грађани Србије најбоље мишљење имају о руском председнику Владимиру Путину, кога су на скали од један до пет оценили са 3,6. Чисту петицу руском председнику дала је чак трећина испитаних. Да његов рад вреди за „кеца“ сматра тек 3,2 посто учесника у истраживању. На другом месту је немачки канцелар Ангела Меркел која је прошла са добрим успехом и просечном оценом од 2,8. Тик иза ње је Барак Обама (2,53), а следе Иво Јосиповић (2,21), Франсоа Оланд (2,12). Према мишљењу грађана Србије, фењер носе турски председник Реџеп Ердоган оцењен са 1,8 и први човек Црне Горе Мило Ђукановић – 1,83.

Истраживање НСПМ показало је и да су само подржаваоци ЛДП, од свих парламентарних странака у Србији пронатовски и антируски. Том кругу може да се придода још ЛСВ Ненада Чанка и једна странка мађарске националне мањине (СВМ). Све остале, у већој или мањој мери, јавно изражавају проруске симпатије.

 

Извор: Руски дом