Разбијање мита о Ђинђићу

ivan_utisakПише: Иван Ивановић
СНП НАШИ је једини политички покрет у Србији који се дрзнуо да дирне у светињу демократије звану Зоран Ћинђић, и да јавно каже истину коју многи већ знају, али је прећуткују, да Ђинђић није био никакав херој који је пао за демократију, већ човек који је својим назадним идејама о европској унији, Србију увукао у државотворну пропаст и економски крах.
Сама чињеница да се неко усудио да каже истину о Ђинђићу довела је до тога да са свих страна крене анатемисање СНП НАШИ, да позивамо на линч и убиство (само не знам чије) до јефтиног патетисања “о мртвима све најбоље“ .

Суштина је, да о Ђинђићевом приватном животу и њему као човеку нико није рекао ни једну једину реч, већ читава акција СНП НАШИ говори о његовој погубној политици и идејама, које су подметане српском народу као кукавичје јаје, по његовом убиству.

Сви се добро сећамо да Зоран Ђинћић никада није био омиљен у српском народу, и да је мит о њему почео да се ствара тек по његовој смрти, и да су захваљујући том миту његови наследници дуго година били на власти, а резултати идеја Зорана Ђинђића добро су нам свима познати, Србија је економски уништена држава која се налази пред државотворним сломом, непрекидно уцењивана и понижавана од те исте ЕУ за којом је Ђинђић вапио.

Овакви покушаји заштите лика и дела покојног премијера од другачијег политичког мишљења и суда историје, сигуран сам да би били гадни и самом Ђинђићу, који је и сам често критиковао политику покојних комунистичких лидера, и то је нешто што је у политици нормално.

Свака политика је подложна суду јавности, без обзира како је њен идеолог трагично скончао. Када би се ишло резоном ДС-а и сличних недемократа, никада се не би говорило нити расправљало о било којем политичару и последицама његових идеја, тако да највероватније по њиховом схватању никада се не би говорило о трагичним последицама идеја Стаљина, Хитлера и многих других.

СНП НАШИ су успели да наметну нову тему о којој јавност расправља, и да се на мит о Зорану Ђинђићу који је прављен већ читаву деценију, коначно приђе и са критичке стране, а не само са идеолошко полтронске стране његових бивших сабораца који као лешинари гледају да се окористе о његову политичку заоставштину која је Србији донела само зла.

Људи траже слободу, а слобода тражи људе, Зоран Ђинђић засигурно није био носилац те слободе за којом вапи српски народ.