Одговор зомби културологу Милени Драгићевић Шешић и листу НИН

vjekoslavcerovinaПише: Вјекослав Церовина

Лист НИН, познат по лажима које пласира о СНП НАШИ, као и по “виртуелном суђењу” активистима СНП НАШИ које је јавно организовала редакција овог листа и изазвала смехотрес широм Србије, наставља своју прљаву кампању против наше организације “интервјуом” са Миленом Драгићевић Шешић и текстом “Страх ултрадеснице од зомбија” објављеним 17. октобра 2013. године.

Прва ствар коју треба објаснити Милени Драгићевић Шешић, пошто своје лажне конструкције темељи на реченици “Огромна ксенофобија је антиуставна. Србија је држава српског народа, али не само српског”, јесте да “ксенофобија” постоји само у њеној глави и да је Србија као “држава српског народа и свих грађана који у њој живе” у самом врху на листи мултиетничких и мултинационалних европских држава.

Пре него што говоре “о Србији и о западу и Европи”, зомби културолог Милена Драгићевић Шешић и лист НИН, требало би да науче елементарне ствари, како о Европи, тако и Србији, па и њеној позицији у областима које покушавају да анализирају и коментаришу.

Срби су итекако отворен народ према свим нацијама и културама и историјат структуре становништва наше матичне државе Србије недвосмислено сведочи о томе, али уједно сведочи и о томе какве лажи и глупости гаји у својој глави гђа Драгићевић Шешић.

Међутим, етикетирање српског народа као “ксенофобичног” и јесте једна од платформи путем којих различити плаћенички центри покушавају да униште Србе и да им “промене код” и тик је уз раме промовисању тоталитарних идеологија бесмисла као што су којекакве параде најразличитијих изопаченика и најразличитијих врста културолошког изопачеништва и агресије.

У складу са манирима лажљивих новинара, НИН овој госпођи даље поставља питање замењујући тезе и правећи лажну конструкцију, па каже “На који начин промоција СФ филма може да угрози српску културу и верску традицију?” и тим патетичним покушајем да “зомби параду” сакрију иза појма “СФ филма” најбоље показују процеп у који их стављају њихове лажи, али и сами дају најбољи одговор на питање које су невештом пропагандном тактиком покушали јавности Србије да подвале.

О томе што овај зомби културолог тврди да “за СНП НАШИ ништа што је српско не треба ни да постоји” нећемо посебно говорити, али и њој и листу НИН поручујемо да ћемо увек јавности скретати пажњу на културолошке и друштвене девијације у Србији, као и да ћемо се борити свим средствима против истих, јер желимо да ослободимо Србију окова глупости, тривијалности и бесмислености у које је гурнута зацаривањем западних центара моћи у Србији који све што је лепо, позитивно, што вреди и што носи стваралачки дух проглашавају “ретроградним”, а најниже облике лаке забаве и цивилизацијске заосталости пласирају као најузвишеније параметре којима Србија треба да се креће, као “симболе цивилизацијске напредности” и као “вредности” којима Србија треба да тежи.

Гђа Драгићевић Шешић, њено друштвено деловање и деловање њој сличних, по мишљењу СНП НАШИ, на сву срећу сами по себи нису ништа друго до дефиле идеолошког отпада прошлих времена и парада мртвих, а гђа Драгићевић Шешић да има ишта сем тих “лешева” у глави би се бавила оплемењивањем и промоцијом позитивних вредности у друштву и култури уместо папагајског понављања најгнуснијих лажи о српском народу као што је срамна лаж о Србима као ксенофобичном народу.