Нова српска налазишта литијума и платине

0
913

Анализом узорка од 1.000 тона руде из лежишта „Чока Марин 1“, код Мајданпека, уз злато и сребро, пронађена је и – платина, која је двоструко скупља од злата, сазнају „Новости”. У тони 10 грама злата, 100 грама сребра и 5,4 платине.

Анализом технолошког узорка од 1.000 тона руде из лежишта „Чока Марин 1“, код Мајданпека, уз злато и сребро, пронађена је и – платина, која је двоструко скупља од злата, сазнају „Новости“.

По информацијама листа Новости, у „Чока Марину 1“, у ком су оверене резерве од око 240.000 тона руде, има око 4,4 одсто бакра, више од 10 грама по тони злата и готово 100 грама по тони сребра, док су најновија истраживања потврдила да у том лежишту има и 5,3 грама по тони платине, што додатно увећава вредност овог рудника.

Истовремено, од Сектора за заштиту животне средине Министарства рударства добијена је сагласност на студију утицаја експлоатације, тако да се још чека само „зелено светло“ за продужетак дозволе за екплоатацију, како би „Чока Марин“ и званично могао да почне да се експлоатише.

КОНЦЕНТРАТ

ИНАЧЕ, за куповину концентрата из „Чока Марина“ интересовање су показале неке од највећих светских рударских компанија, будући да та сировина, која уз злато, сребро и платину, има и велике количине штетних елемената, не би могла да се прерађује у домаћим металуршким погонима.

ЛИТИЈУМ ЗА ЦЕЛУ ЕВРОПУ

Према досадашњим проценама, налазиште у Јадарској долини код Лознице могло би да задовољи 20 одсто светске и 80 одсто европске тражње за литијумом, наводе из београдске фирме „Рио Сава”, ћерке америчке мултикомпаније „Рио Тинто” у Србији, пише Политика.

За сада нема информација о томе да ли је јадарит пронађен било где у Србији, осим налазишта у Јадарској долини код Лознице. Међутим, из београдске фирме „Рио Сава”, ћерке америчке мултикомпаније „Рио Тинто” за Србију, потврђено нам је да се наставља са систематским истраживањима и на другим локацијама у складу са стратегијом која се ослања на откривање оних налазишта која могу да постану велики, дугорочни и ефикасни рудници. Када, за коју годину, буде завршена студија предизводљивости и анализирани резултати преко 150 истражних бушотина, биће знатно јасније присуство овог драгоценог минерала у недрима наше земље.

Недавно је др Даница Срећковић-Батоћанин са Рударско-геолошког факултета у Београду, изјавила за наш лист да јадарита има на простору Ваљева, мионичке, убске општине и Белановице, да постоји доста индиција и научне логике да се у издељеном неогеном басену створеном пре неколико десетина милиона година јадарит „откотрљао”и до ваљевског краја. Наравно, додала је, да се њена претпоставка може проверити само отварањем истражних бушотина. Нернад Грубин, директор компаније „Рио Сава”, који је био у групи домаћих и америчких геолога који су 2004. године пронашли јадарит у рејону Лознице, у коментару за „Политику” наглашава да у оваквим пословима не сме бити превише нестрпљења и нереалних очекивања, јер развој пројеката за експлоатацију минералних лежишта, по светским стандардима, траје од 10 до 20 година.

– До сада је компанија „Рио Тинто” инвестирала више од 20 милиона долара у истраживачке активности, а прошле године је одобрила додатних 27 милиона долара за израду студије о предизводљивости, која ће омогућити бољи увид у карактеристике налазишта и њиховог потенцијала за експлоатацију. Посебно сам поносан што је Јадарска долина једино место на свету у коме је потврђено постојање овог минерала. Иначе, јадарит који је добио име по реци Јадар, садржи 7,3 одсто литијум-оксида и 47,2 одсто бор-оксида, који су главне и економски исплативе компоненте. Наши подаци, на основу досадашњих истраживања, потврдили су постојање око 125,3 милиона тона јадарита са просечним садржајем од 1,85 одсто литијум-оксида и 16,2 милиона тона борне киселине. Међутим, с обзиром на то да смо још у фази предизводљивости ово су само прелиминарни подаци који се могу променити – каже Грубин уз подсећање да се литијум користи у низу производа од којих су најпознатије: батерије за мобилне телефоне, хибридна и електрична возила. Борати који су друга компонента јадарита важан су састојак за израду: стакла, керамике, минералних ђубрива, детерџената, средстава за импрегнацију дрвета и бројних других производа.

– Постоји више налазишта литијума у различитим облицима углавном лоцираних на простору јужне Америке, односно у такозваном АБЦ троуглу који чине Аргентина, Боливија и Чиле. Ипак, јадарит је пронађен једино у Србији. Иако сваки велики пројекат у рударству носи одређене ризике инвестирања, које првенствено ствара непредвидивост тржишних кретања и геолошких карактеристика, прве процене говоре да би налазиште у Јадарској долини могло задовољити 20 одсто светске и чак 80 одсто европске тражње за литијумом. Резултати су за сада охрабрујући, али иако смо узбуђени због такве могућности, коначну потврду имаћемо по завршетку фазе предизводљивости и израде студије изводљивости – каже Ненад Грубин, најављујући да ће бити настављена истраживања других локација у Србији.