КОНАЧНО У ПРОДАЈИ – Смежурано удбашко мудо Војислав Шешељ!

УДБАШКИ ШЕШЕЉЕВСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ

Удбашки шешељевски национализам је скуп свих најгорих особина које се могу
извући из једног народа и суштински гледано то је анти-српска појава која тера
сваког иоле честитог човека да га буде срамота што је припадник српског народа.
Распад СФРЈ открио је једну тужну истину о Србима. Док су све остале Републике
СФРЈ радиле на њеном уништењу, Срби су се упорно трудили да је сачувају по
сваку цену.
Шта нам то открива?
Слом СФРЈ нам је јасно показао да су у тој вештачкој и наметнутој држави искрени
комунисти били једино Срби, док су сви остали народи (Хрвати, Словенци,
Шиптари… ) гледали да извуку свој интерес из заједничке државе и да се у датом
моменту отцепе и формирају властите државе. Срби су били једини народ који су
желели Југославију и који су били спремни да је штите и бране по сваку цену.
Јачање национализма у бившим републикама СФРЈ, а пре свега фашизма у
Хрватској довео је до тога да и у Србији дође до буђења национализма, али не
оног који у свом корену има Светосавље као темељ и који као основну политичку
платформу има раскид са тоталитарним комунистичким системом, већ се овај
монструм рађа управо из кухиње тадашње УДБЕ како се не би формирале
аутентичне националистичке странке које би срушиле наказни титоистички систем.

Питање које је највише мучило УДБУ у Србији било је како држати под
контролом анти-комунистичке елементе, а у исто време се успешно носити са
тежњама запада који је за циљ имао рушење СФРЈ. Императив УДБЕ у Србији био
је сачувати Југославију макар само Србија и Црна Гора чинили Југославију, што се
на крају и догодило.
Због сулудих идеја о очувању Југославије, УДБА је убрзано радила на
проналажењу кадрова који ће бити лажна и контролисана понуда националиста и у
том циљу из плакара службе су извађени кадрови попут Вука Драшковића
(секретара Мике Шпиљка за информисање, агента УДБЕ средњег ранга са
беспрекорним комунистичким педигреом). Уз Драшковића ту је и звезда ове књиге

Војислав Шешељ оснивач Српског четничког покрета, као и његов саборац Мирко
Јовић (један од оснивача СЧП и касније СНО-а – Српске народне одбране) да би
касније по задатку УДБЕ сваки отишао на своју страну са властитом странком, а у
тој расподели је најгоре прошао Мирко Јовић, који није направио значајнију
политичку каријеру.
Ова тројка настала из кухиње УДБЕ је имала велики утицај током деведесетих
година како се не би изнедриле праве националистичке организације потпомогнуте
Четничком и Љотићевском емиграцијом против које се УДБА борила деценијама, а
која им је сада куцала на врата.
У удбашкој кухињи настао је сурогат национализма а понуда је била разноврсна. За
оне који су били за повратак Династије Карађорђевић и Равногорство је био Вук
Драшковић, а у другој опцији је било модификовано Равногорство са
републиканством, а све уз изглед и кореографију Четника из Булајићевих филмова,
које је представљао Војислав Шешељ
Међутим, као и у свакој породици проблем је настао кад је Вук Драшковић
пронашао другу породицу и почео отворено да подржава запад и на тај начин је
издао своје дугогодишње другове и кумове из партије.
Док су наши непријатељи имали свој аутентични национализам који је здушно
потпомогнут од њихових верских конфесија, Срби су као понуду имали лажне
националисте који су били само форма без суштине. Обична маска са ликом
патриотизма која се налазила на лицу УДБЕ и превара за грађане жељне истинских
промена.
Тако је створен УДБАШКИ ШЕШЕЉЕВСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ, који као какав
паразит и даље постоји и који егзистира и храни се људском несрећом. Зато је
веома битно разоткрити злочиначко деловање Војислава Шешеља како би коначно
ова морална наказа завршила на сметлишту историје где јој је већ одавно место.

Исечак из књиге “Смежурано удбашко мудо – Војислав Шешељ”