ИВАН ИВАНОВИЋ – У потрази за „Човеком“

Модерно доба у којем живимо довело је до суноврата различитих идеологија које су биле водеће током двадесетог века. Аутентична левица и десница какве су нам биле познате више не привлаче пажњу већине, нити су у стању да дају одговоре на основна егзистенцијална питања модерног човека.

Заглибљене у протеклим деценијама па и вековима, заокупљене теоретисањем и међусобним препуцавањем, дефинитивно су изгубиле битку у налету мондијалиста свих врста и фела.

Нови светски поредак неумољиво уништава мале народе и државе на читавом свету, међу којима смо наравно и ми. Срби су као што нам је добро познато један од ретких народа који је тако брутално осетио шта је „нови светски поредак“ и које су методе како би се он успоставио.
Почевши од монтираних ратова деведесетих година, санкција, НАТО бомбардовања 1999. године и коначног слома наше државе након петооктобарске револуције.

Од тог момента настао је идеолошки вакум у Србији и апсолутна неспособност политичких елита (са квазилевице и квазидеснице, пошто код нас аутентична не постоји) да се супротставе идеологији мондијализма и еврофанатизма, односно стварању једне светске власти коју ће предводити глобалне елите и њихова бездушна администрација.
Десница која не успева да изађе из шаблона уличних протеста и демонстрација које не доводе до циља (а затим ридају над тужном судбином зато што немају подршку народа) и левица која говори о правима радника, док се њени представници возе у лимузинама и бахате од народног новца (а затим се ишчуђавају зашто радници радије за 1. Мај праве роштиљ него дођу на протесте синдиката) изгубили су поверење већине грађана која су некада чинили окосницу ових идеологија.

Мондијалистичка идеологија победоносно гази све пред собом и у себе усисава идеолошке супарнике и са леве и са десне стране. На тај начин и они постају део система и мејнстрим и без икакве могућности да му се супротставе пошто су имплементирани у њега.

Нови светски поредак не бира средства како ће успоставити своју глобалну доминацију.

Затварају нам фирме, остављају нас без посла, капиталистичке корпорације бездушно уништавају ситне произвођаче, банке нас пљачкају како год пожеле…

Обичан грађанин постао је роб у сопственој држави, без икакве наде да може нешто да промени у своју корист.

Која је то идеологија која се може супротставити овој стоглавој хидри, капитализма, мондијализма, страха, терора, пљачке, закона јачег…
Она има своје име, а то је идеологија ЧОВЕКА.

Пред свима нама, поставља се само једно питање, које гласи „бити слободан човек, или бити роб“ ?

Да ли се желимо ослободити од окова мондијализма, страних банака, капиталистичких корпорација, политичких марионета, и свега осталог што нам доноси нови светски поредак…

Одговор на ово питање је у свима нама.

Ако успемо да пробудимо човека у себи, и ако будемо имали трунку воље да се за тог истог човека боримо, онда је наша победа загарантована.

Иван Ивановић