Основни мотив писања овог текста је да се расветли пар чињеница у вези емиграната и да се на прави начин сагледа која је и да ли уопште за Србе постоји опасност од њих.
Као што добро знамо, већина ових несрећника су људи који беже из ратом захваћених подручја Афганистана, Сирије… за који су одговорни доброчинитељи из САД, али и њихови сатрапи из ЕУ (Немачка, Француска, Енглеска..) .
Већина емиграната су обични људи који траже спас за себе и своје породице од рата, бомбардовања, мучења, клања, силовања.
И као сваки нормалан човек не могу да гледајући туђу патњу не саосећам са њом. Језиве сцене у којима се туку на стотине људи ко ће ући у воз, ко ће добити флашу воде…
Такође, немам ништа против да ови људи у потрази за својом срећом прођу кроз Србију и наставе даље ка земљама ЕУ које су им уништиле животе и домове, ратовима и бомбардовањем.
То су такође преживели и многи наши сународници због истих „доборчинитеља„ када су прогнани са својих огњишта.
Немам ништа против ни да се ти људи нахране, окупају и да им се да било каква друга помоћ која им је потребна, па чак и да се превезу до границе, ако им је потребно.
Међутим, оно што ме плаши то је тајни договор између Александра Вучића и Ангеле Меркел о планском насељавању азиланата у Србију. И то ништа мање него 400 000 њих.
Србија је земља које се плански уништава готово три деценије, почевши од ратова деведесетих, санкција, економске катастрофе, и онога што је по нас Србе најопасније, а то је депопулација српског народа.
Срби су народ који убрзано нестаје. Сваке године у Србији се „изгуби„ 50 000 становника. Самим тим прогнозе о опстанку нашег народа су веома лоше.
Замислите сада ситуацију у којој се тренутно налазимо, да којим случајем поклекнемо пред уценама ЕУ и Ангеле Меркел и дозволимо насељавање чак 400 000 људи друге расе и друге вере.
Неће проћи ни пар деценија од тог момента, а Срби ће постати мањина у сопственој земљи, а у наредних пар, о Србима би се говорило као о Илирима и Келтима који су некад живели на овим просторима.
На хиљаде српских села зјапи празно, на стотине хиљада хектара земље стоји необрађено, мали градови у унутрашњости се празне.
Замислите на моменат да ли ће људи који долазе искористити постојећу инфраструктуру која им је на дохвату руке и да ли ће населити српске градове и села, и да ли ће неки Сиријац, Афганистанац, Ирачанин сутра обрађивати српску земљу и живети на њој по својим културним обичајима и по својој вери?
Не плашим се других народа, немам ништа против било кога, али од овакве идеје ме подилази језа.
Плашим се да је у кухињама Новог светског поретка умешена и ова прича и да је циљ Србију, али и још неке православне земље населити другим народима.
Знајући какви смо, простодушни и саосећајни на сваку људску патњу и бол, јер смо их се сами нагледали и испреживљавали, покушаће да нам подметну и ово кукавичје јаје.
Постоји она народна „да чије овце пасу на земљи, његова је и земља„…
Не заборавите то!
Иван Ивановић