И ове 2013. године није дошло до одржавања „параде педера“, за то су заслужни СПЦ, патриотске организације, навијачи и граћани који су против ове скарадне манифестације у српској престоници. Многи се питају одакле толики отпор према педерима, многи кажу „пустите их да прошетају и нико на њих неће обратити пажњу“… и управо у томе лежи једна велика превара.
По забрани параде као што смо могли видети педерски активисти њих стотинак изашло је на улицу да протествује у ноћним сатима, када бића зла иначе и излазе, прошетали су неких пар стотина метара, ваљали су се по застави дугиних боја коју су ставили испред скупштине и наравно два хендикепирана педера су се љубила.
Пољубац између два мушкарца изазвао је гађење међу 99,9 посто грађана Србије, а код педера тај пољубац је био неки инат и пркос због забране параде.
И управо тај педерски инат и пркос нам говори ко су они и шта хоће, свих протеклих година из тог свог пркоса нападали су СПЦ, хришћанство, вернике, цркве, светитеље, Исуса Христа, пљували су по свему што је од значаја за српски народ, чак су позивали и на рушење верских објеката.
Сада треба добро да се замислимо шта је следеће што може да дође из тог њиховог пркоса, ако се и наредних година будемо одупирали овој пошасти, да ли ће из свог беса педери почети стварно да пале цркве, силују децу нас који смо против параде, да ли ће из протеста шетати голи, имати секс на улицама или испред цркава…
Ова сатанска философија која се годинама спроводи од стране педерских организација јасно води ка свему овоме, огромна количина нетрпељивости према свима који су против њиховог прајда и жеља да им се макар на силу утуви у главу да су они нормални и да имају право да парадирају.
Оно што је интерсантно увек се крију иза појма љубави, коју да напоменем им нико никад и није бранио, и љубав коју они пропаагирају заправо и није љубав, јер љубав није наметљива и бескрупулозна, већ жеља да се нешто што није нормално прогласи за нормалност, као што рекох макар и на силу.
И замислите ситуацију да у Србији не постоји борба против ове пошасти, да ли би се они зауставили само на „педерској паради“, наравно да не би, следеће на ред би дошло усвајање деце, па легализација педерских бракова и ко зна шта још, да не помињемо остале изопаченике који траже своје законе попут педофила којима је одобрен секс са децом у Холандији.
Као писац ових редова. Учествовао сам на првом разбијању „педерске параде“ 2001. године, и оно што могу да видим је да су педерске бригаде постале све опасније и бескрупулозније и да не одустају од своје намере, у којој су добро потпомогнути од западних амбасада и разних педерских лобија.
Ми као српски родољуби не смемо ни по коју цену дозволити да се овакве врсте девијантног понашања у Србији усвоје као нормалне и колико год сулудо звучало борба против педера је борба против самог сатане којем они свесно и несвесно служе.
Зато требамо да будемо свесни данас али и за сто година, да су „параде педера“ огромна опасност по свако друштво и да им се мора супротставити увек и по сваку цену, то није шачица безопасних „угрожених“ људи, већ добро организована са запада финансирана армија сатане.
Како радили тако нам и Бог помогао.
Иван Ивановић