ЕВРОАЗИЈСКА ЕВРОПА

    0
    261

    Пише: Вјекослав Церовина

    Ако постоји било шта што би државу Србију, грађане Србије и српски народ, требало да учини политички сроднијим и ближим Европској Унији, то је стратешка окренутост ка Евроазији.

    У времену када актуелна српска власт пропагира евроатлантизам и евроатлантске интеграције као најпаметније ствари којима се Србија може посветити и ЕУ као стратешки најбоље одредиште земаља Западног Балкана, све више чланица ЕУ усмерава своју спољну политику ка савезништву са Русијом, такмичећи се и стремећи ка заузимању што важније позиције на простору Евроазије.

    Свима у Европи је јасно колики је значај Евроазије, па самим тим и Русије, а и у библији евроатлантизма, фамозној књизи „Велика шаховска табла“, велемајстора америчке хегемоније – Збигњева Брзезинског, Евроазија је означена као супериорни планетарни простор и најважнија геополитичка тачка, али најпре као главни освајачки циљ евроатлантиста.

    „Ко буде овладао Евроазијом, тај ће овладати целим светом.“ – често је говорио и говори Брзезински.

    Природна богатства и укупан геостратешки значај Евроазије је немерљив, али ако ћемо баш да се бавимо мерама и цифрама, навешћемо једну од најновијих информација која се, додуше, тиче само једног дела евроазијског простора, Источног Сибира.

    Према речима руског лидера, Владимира Путина, прве процене вредности природних богатстава Источног Сибира, укључујући нафту, злато и друге сировине, прелазе фасцинантних пет „трилиона“ америчких долара.

    Путин је најавио да ће један од нових стратешких циљева Руске Федерације бити развој економије Источног Сибира.

    Овакве информације непознаваоцу евроазијских прилика могу бити довољне као својеврсни интро у непрегледно море које се зове Евроазија, али за тему којом се бавимо у овом тексту је посебно занимљиво у којој мери и на какав начин овакве и друге сличне информације одјекују у ушима лидера земаља чланица Европске Уније.

    НАТО НИЈЕ ЕВРОПСКИ

    Док светски и европски медији врве од „шаљивих“ текстова и анализа о односима ЕУ и Русије у којима се шале углавном односе на рачун Меркелове, Саркозија и Берлусконија, где их новинари често пореде са „удавачама“ и „царским слугама“, Србија се дави у глупостима и сатанистичким доктринама „Б92“ и других режимских памфлета српског „уникатно патетичног“ евроатлантизма.

    Целој Европској Унији, па чак и „несвеснима“ у Стејт Департменту, све је јасније и јасније да су лидери водећих чланица ЕУ већ крочили на пут гашења и укидања НАТО-а, a у Србији, сходно евроатлантском лудилу домаће „елите“, долази до убрзаног промовисања „васколиког и универзалног“ значаја чланства Србије у НАТО Алијанси.

    Кључни и најистакнутији партнери Русије, што се тиче ЕУ, су Немачка, Француска и Италија. Све три наведене чланице ЕУ су подржале предлог руског председника, Дмитри Медведева, о новом пан-европском систему безбедности, а за оне старогрчке идиоте (идиот – превод са грчког – онај који се не бави политиком), нови паневропски систем безбедности значи систем који ће заменити НАТО.

    У Европској Унији, од стране неколико званичника одређених земаља, дошло је чак и до јавног „изражавања наде да би Руска Федерација могла размотрити и идеју учлањења у Европску Унију“, али шта да се ради, не треба им замерити, нити обраћати пажњу.

    Па чак смо имали и изјаве нашег председника Бориса Тадића у неколико наврата у којима је говорио да је„свима дефинитивно јасно да у свету долази до неке велике промене и да улазимо у једну нову еру“, али њему дефинитивно, ваљда због заслепљености евроатлантизмом, још увек није јасно о чему се ради.
    НЕМАЧКА ОТКРИВА АМЕРИКУ

    Немачка је већ увелико искристалисана као земља која предњачи у повлачењу из евроатлантске идеје и у њеном преобликовању, чак до те мере да је и све чешће оптуживана да због сарадње са Русијом и окренутости ка својим интересима у Евроазији на одређени начин „запоставља Европу“.

    За Немачку стратешку одређеност ка Русији и Кини, медији често пишу да „Немачка то ради доста опрезно и споро, али ради!“.

    Француска је у први мах била суздржана за паневропски предлог Русије, али веома брзо освешћена Немачким обртом политике који је слободно изведен услед затечености и презаузетости САД-а Ираком, Ираном, Палестином, Афганистаном, шиптарима, хероином, оружјем и белим робљем, Француска је, не само подржала паневропски план, већ се пре годину и по дана отворено супроставила америчким плановима за инсталирање ракетних система у Централној Европи.

    Николас Саркози, француски председник, је план САД-а да инсталира ракетне системе одбране у Централној Европи назвао „сувишним потезима који ће само искомпликовати безбедоносну ситуацију“ и прикључио се Немачкој у промоцији руске идеје паневропског безбедоносног система.

    Италија као важан европски играч паметно следи највећу конкуренцију, а Берлускони ионако нема паметнијих ствари да разговара са Обамом од тога да га назива „чоколадним“ и „препланулим“.

    А где је ту Србија као стратешки партнер Русије и Кине?! Србија хвата Ратка Младића и клања у Сребреници.

    Али пустимо сад то, то ће да прође и већ увелико пролази. И сувише је јасна слика да би смо је коментарисали. Збогом, багро!

    Европа и Европска Унија се пропагира „природним стаништем“ Србије и Западног Балкана, иако у геополитичком и историјском смислу Србија не припада Западном Балкану, поготово ако узмемо у обзир да је данашње стање балканског простора последица прерасподеле снага после Другог светског рата, али оно што је сигурно истина је то да је европским лидерима све јасније да је „природно станиште“ Европе простор Евроазије, а не САД.

    Једна од важнијих ствари у целој причи освајања и усвајања евроазијских интеграција као последњег тренда међу чланицама Европске Уније и као појма који очигледно ужива врховно место међу „евроатлантским и европским вредностима“, а на коју треба да обратимо пажњу у складу са освајачким навикама ЕУ, јесте потенцијална геостратешка опасност по Србију да ЕУ или бар одређене чланице ЕУ се могу осећати угрожено због посебне позиције у сфери евроазијских интеграција коју, као стратешки партнер Русије и Кине, ужива држава Србија, грађани Србије и српски народ.

    Србија учлањењем у ЕУ, према евроатлантским правилима игре, губи право на специјални статус и партнерство са Руском Федерацијом.