ЕКСКЛУЗИВНО: Како Бела Кућа и ЦИА финансирају политичке странке у Србији!?

whitehouseСНП НАШИ ексклузивно представља један део из документа “Бела књига антисрпских невладиних организација” који се тиче српских политичара и политичких странака који се финансирају од западних обавештајних служби и њихових испостава.

Окупација Србије која је започела 1999. агресијом и бомбардовањем на тадашњу СРЈ још није завршена, а западне земље користе српске политичаре и њихове политичке странке како би преко њих остварили своје злочиначке циљеве.

Документ који представљамо говори о томе како је предизборне кампање ДС-а и Бориса Тадића 2004. године финансирао Стејт Департмент, те показује на који начин америчке власти практично владају преко домаћих локалних политичких сервиса, али нам открива и зашто је Борис Тадић фаворит за партнера нове владајуће коалиције Александра Вучића.

Следећи документ који ће објавити СНП Наши ће показати на који начин су СНС и Александар Вучић део ове мреже, а овде вам представљамо досадашњу владавину Беле Куће у Србији кроз свој марионетски политички сервис звани Демократска странка.

Припремили: Управни одбор СНП Наши

“Госпођа Медлин Олбрајт нам је обећала да ћемо одмах чим се ратосиљамо Милошевића добити 100 милијарди америчких долара за буџет Србије, а ми смо до сада добили свега ни пуних 100 милиона долара.” – др Зоран Ђинђић (2001. година)

Цео посао људи окупљених око ДС-а током протеклих деценију и по је био да све само “добро одиграју” и практично одглуме оно што неко смисли и изрежира у Стејт Департменту. У филму “Пад Милошевића”, Џејмс Рубин, саветник Медлин Олбрајт, јавно је посведочио да је Медлин Обрајт лупила шаком од сто и рекла: “Схватите да је Милошевић мој лични приоритет. Ја желим да он оде с власти пре него умрем.”, те да је на том састанку донета одлука да Зоран Ђинђић и ОТПОР буду финансирани. Ова одлуке уследила после успешне ревитализације државне инфраструктуре од последица НАТО бомбардовања, јер је Милошевић у тадашњој избомбардованој Србији, под санкцијама и после вишегодишњег рата у БиХ и Хрватској, после бомбардовања у невероватном року успео да изгради 55 мостова које је НАТО порушио.

Од тог тренутка и те одлуке Олбрајтове, ОТПОР практично постаје основан са првом финансијском ињекцијом од 30 милиона долара и постаје права невладина организација, а Демократска странка и Зоран Ђинђић добијају инфраструктуру која јој је потребна. После овога уследило је отварање ЦИА центра који је координисао рад Зорана Ђинђића у Србији, о чему је писао бивши амерички амбасадор у Београду, Вилијем Монтгомери, а што је званично потврђено и од стране Стејт Департмента, ЦИА и ФБИ.

Марионетски статус Зорана Ђинђића је трајао све до његове трагичне смрти, а иако многи у Србији данас желе ове чињенице да представе другачије, сам Зоран Ђинђић је сведочио, говорио и писао о својој политичкој промашености и “изиграности” од стране САД и Запада. Тако се јавно жалио на Медлин Олбрајт која му је “обећала” 100 милијарди долара за буџет Србије, а дала непуних 100, још увек тада не схватајући у потпуности улогу “политичког кловна” која му је била дата од почетка и сву пропаст његове шарлатанске политике. Важно је напоменути да је један од важних индоктринаната Зорана Ђинђића био и Марти Ахтисари којег смо неколико година касније у потпуности упознали на Косову и Метохији. Ахитсари је такође убеђивао Ђинђића да ће добити 100 милијарди долара, те да Запад жели од Србије да направи “модерну европску државу”.

Ђинђић је већ крајем 2001. године донекле схватио да оно што му је Милошевић говорио о “западним партнерима” је у потпуности тачно, међутим враћања политике на курс државотворности није било. Ђинђић је наставио да урушава државност Србије, безумно изручујући цео државни и војни врх Хашком трибуналу, грубо кршећи Устав и стављајући државу Србију у позицију његове приватне играчке, а о каквој квази-политици и квази-геополитици се ради најбоље сведочи чињеница што је нпр. изручивање Слободана Милошевића у Хаг, између осталог, оправдавао чињеницом да је “Влада Србије донела одлуку о изручењу Милошевића данас, јер западне земље сутра поподне треба да одрже инвестициону конференцију о Србији”.

Данас, две године после свог изборног краха 2012. године, Борис Тадић, наследник марионетске политике Зорана Ђинђића, спроводи свој велики “камбек” и то наравно не случајно – одлуку о изласку на изборе 2014. године доноси тек после састанка са својим дугогодишњим спонзорима у Минхену. Ово “спонзори” није субјективна оцена његових односа са струјама у Бриселу и Вашингтону, него документована чињеница. За оне којима је промакло, Борис Тадић је прво у медијима најавио да ће своју одлуку донети “у наредним данима”, а затим отишао у Минхен на међународну конференцију о безбедности да би сутрадан саопштио да је његова одлука о изласку на овогодишње изборе позитивна.

Наравно, за већину фанова Бориса Тадића и за некога ко се бавио Демократском странком и Борисом Тадићем информишући се о њима преко Б92 свих протеклих година, доношење одлуке о изборима тек после обављених састанака у Минхену може звучати чак и као паметан политички потез, а његов пут у Минхен као уобичајен одлазак једне “званице” на конференцију, међутим истина је нешто другачија уколико ствар посматрамо из призме онога што знамо о Демократској странци ми који смо се њом бавили нешто озбиљније, а то је оно што Демократска странка и Борис Тадић (сада НДС – Нова Демократска Странка) успешно већ деценију и по од шире српске јавности “крију к’о змија ноге”.

Реч је о добро скриваној и непобитној чињеници да су све њихове предизборне, укључујући и председничке кампање Бориса Тадића, од 2000. на овамо, спонзорисане директно од стране Беле Куће и Стејт Департмента. И то не само да су спонзорисане, него осим што су спонзорисане и што су им Американци креирали политичке програме, стратегију политичког наступа у српској јавности и медијима, обезбеђивали и штампали пропагандни материјал, обучавали целокупан кадар и изборне штабове широм Србије, писали саопштења, руководили и стратешки и оперативно управљали њиховим кампањама, него су им осмишљавали, како се то Американци јавно хвале на својим званичним сајтовима, и изборне слогане под којима су наступали пред грађанима Србије у току тих изборних трка.

Деценију и по Демократска странка и Борис Тадић успешно “мајмунишу” своје гласаче и од грађана Србије крије чињеницу да они нису ништа друго до политички сервис Сједињених Америчких Држава у Србији и да су под недопустивим директним и апсолутним утицајем највиших структура САД. Они су практично власништво или изнајмљени плаћеници Сједињених Америчких Држава. Јасно је наравно из њиховог политичког деловања и политичких “резултата” да су они тзв. “слуге НАТО пакта”, али ове информације су баш због тога добро скриване од очију шире српске јавности, јер би их оне управо потврдиле слугама финансијске олигархије у Бриселу и Вашингтону и сасвим недвосмислено и јасно показале да су они заиста “црно на бело” плаћеничке слуге САД-а и највећих душмана српског народа и грађана Србије. Овде је добро напоменути да велики број Викиликс депеша такође сведочи о томе да је Борис Тадић свесно спроводио НАТО планове у Србији и у потпуности потчињавао интересе Србије интересима и плановима САД-а.

Ко је тај неко ко је протеклих деценију и по све осмишљавао за ДС и Бориса Тадића у Стејт Депарменту? Реч је о организацијама НДИ (Национални демократски институт) и ИРИ (Међународни републикански институт) које функционишу као оперативни системи Фондације НЕД (Национална задужбина за демократију). НДИ и ИРИ јавно и званично су две организације установљене у оквиру Фондације НЕД и финансирају се кроз Фондацију НЕД. А Фондација НЕД се јавно и званично финансира директно од Стејт Департмента преко буџетске линије УСАИД-а коју паралелно и одобрава управо Стејт Депармент и највиши државни врх САД-а.

И поред тога што модел организовања и финансијска структура овог међународног система Сједињених Америчких Држава сведоче о смислу постојања ових организација, а то је спровођење политике САД-а на глобалном нивоу, постоје и друга бројна директнија сведочанства и докази да су НДИ и ИРИ заправо јавна лица и јавне испоставе обавештајних америчких служби, тј. на првом месту обавештајне службе ЦИА, односно, америчког државног врха који се бави глобалном стратегијом и глобалним операцијама. Такође, битно је напоменути да се на управљачким функцијама ових поменутих организација смењују најистакнутији амерички властодршци попут Медлин Олбрајт, Збигњева Бжежинског, итд.

СНП НАШИ су у неколико наврата јавно позивале ДС и Бориса Тадића да одговоре на питања о сарадњи са овим америчким организацијама и спонзорисању свих њихових кампања, али наравно – одговора није било, него само уренебесно смешних захтева за забрану СНП НАШИ. Овде је добро рећи и пар ствари о основним методама индоктринације које се користе у управљању тзв. тупанима (dummies) које примењују америчке обавештајне службе и обавештајно-невладине структуре. Основна ствар у индоктринацији је да она буде двоструко постављена. С једне стране она је дубоко осигурана, укорењена и као систем имплементирана у свим видовима деловања и укупног система “индоктриниране мете”, а са друге стране она је лабава, јер се држи само темељних процеса и тачака које осигуравају њен успех, али је постављена тако да је увек лако окренути леђа “индоктрираној мети” и опрати руке од ње. На тај начин, постиже се важна ствар, а то је да се у јавности ствара привид да одређена странка или политичар функционишу “својом памећу” и независно од било ког утицаја. То се постиже, тако што се тој структури увек оставља “слобода”, односно, привид слободе да уређује маргиналне ствари у односу на главну коју диктира индоктринациони центар. Попићете чашу, а број гутљаја одредите сами. Простије и грубо речено.

Колико су све ове информације о утицају ИРИ на ДС и Бориса Тадића добро скриване, ми у СНП НАШИ смо открили у процесу прикупљања информација за документ “Бела књига антисрпских невладиних организација”. На сајту поменуте америчке организације ИРИ постоји цела архива њихових објава, али је уклоњена само једна страница. Можете претпоставити која и на коју тему!

Реч је о саопштењу ИРИ организације од 8. јула 2004. године под насловом “IRI Alumni Elected President of Serbia” – или у преводу, “ИРИ дипломац је изабран за председника Србије”. Енглеска реч “алумни” означава некога ко је под покровитељством прошао одређену обуку, курс, стипендију или оног ко је добио диплому. Оно што је суштински у вези ових “алумнија” и тих “диплома” јесте да су они учествовањем у програмима ових организација потврдили свој марионетски карактер. Због тога је вест и објављена, али и уклоњена са сајта организације ИРИ (International Republican Institute).

То је било очигледно несмотрено саопштење организације ИРИ у којој се ова организација хвали како је “њихов човек” постао председник Србије, а реч је наравно о Борису Тадићу и његовој победи на председничким изборима 2004. године. Они у овом саопштењу, не само што се хвале како су успешно убацили “свог човека” на место председника Србије, него детаљно описују свој утицај на ДС и све активности које су претходиле победи Бориса Тадића на тим председничким изборима. Они у том саопштењу пишу како су обучавали лично Бориса Тадића, обучавали и организовали Тадићеве тимове, водили изборне штабове широм Србије, припремали и штампали пропагандни материјал, управљали кампањом, управљали јавним наступима и врхунац свега – како су они осмислили кампањски слоган Бориса Тадића. Како то они наводе, “ИРИ је креирао и спровео практично сваки детаљ, од најнижег до највишег нивоа”.

Ова информација о Тадићу као индоктринираној луткици САД-а се провлачи на неколико иностраних андерграунд сајтова и блогова, те сама по себи може бити третирана као испразна гласина и ту су СНП НАШИ наишли на проблем да у рукама имају конкретан доказ и оригиналну страницу која је уклоњена из архиве ИРИ. Међутим, СНП НАШИ не би били СНП НАШИ да нису дошли до те странице, те у сврху спречавања даљег ширења америчких политичких испостава у структуре власти у Србији и раскринкавања свих фактора који су део велеиздајничке клике која уништава Србију и за Србију нити сме нити може да уради било шта сем спровођења планова Беле Куће, а захваљујући нашим пријатељима из Руске Федерације, ту оригиналну страницу ИРИ архиве ексклузивно објављујемо у овом тексту. Изволите:

(кликни за пуну величину)

КОПИЈА УКЛОЊЕНЕ СТРАНИЦЕ СА САЈТА ИРИ (International Republican Institute) ИЗ 2004. ГОДИНЕ
КОПИЈА УКЛОЊЕНЕ СТРАНИЦЕ СА САЈТА ИРИ (International Republican Institute) ИЗ 2004. ГОДИНЕ

УПРАВНИ ОДБОР СНП НАШИ