БЛОГ / Огњен Петровић – Одлазак младих из Србије

Статистика већ годинама упозорава да из земље највише одлазе млади и то са факултетском дипломом, просечне старости од 18 до 29 година, који углавном не планирају да се враћају. Прецизни подаци о томе колико тренутно нашег народа борави у дијаспори не постоји.

Поједина занимања у Србији су угрожена, самим тим домаћим фирмама у Србији је јако тешко да нађу стручњаке, болницама да нађу лекаре специјалисте, па тако и мединциске сестре.

За највећи део проблема егзодуса способног радног становништва крива је сама држава, а додатни проблем је што миграције немају идеју о повратку. Садашња омладина која напушта Србију је већим делом високо образована и самим тим оставља огромну рупу у деловима науке и друштва.

Не постоје мере којима би се великом брзином смањио одлазак младих из Србије, али потребно је озбиљно постављање нових стубова државе и друштва који би био само један од начина да се спречи сада већ озбиљан проблем масовног одласка радно способног становништва.

Некима зарада није пресудан фактор за одлазак. Услови живота, радно време, услови рада, лош стандард, сви услови који су у Србији лоши су можда и највећи покретач младих да напусте Србију и срећу потраже негде где ће се њихова диплома уважити, где ће се њихов занат ценити и њихова посвећеност послу поштовати.

У истраживању које је спроведено, наводи се да чак 41 одсто испитаника из дијаспоре не планира да се врати у Србију, док тек 35 одсто њих жели да се врати тек када буду у пензији. Један од већих проблема је тај што 90 одсто оних који живе у дијаспори не виде будућност своје деце у Србији. Људи не виде перспективу у Србији, млади нису инспирасани да остану овде као што сам већ напоменуо.

Сведоци смо да у земљи у којој живимо влада страначко запошљавање и да народ са поштено стеченим дипломама не може да доће до изражаја због свог политичког опредељења.

Данас млади као одговор на тренутну катастрофалну ситуацију налазе једино решење да оду, а не да се ангажују и направе неку друштвену и политичку промену, а можда нам је то најпотребније.

И на крају, цитираћу речи великог српског Патријарха Павла : „Не да будемо важни и славни, већ да будемо дорасли времену и месту на коме смо”.

Огњен Петровић