БЛОГ Јелена Марковић – Сачувајмо стари храст!

Screenshot_2Добро дан, Србијо!
Размишљате ли о нашој култури? Размишљате ли о народној баштини? Размишљате ли о деци која тек стасавају и која треба да знају своје корене? Мени је потпуно јасно због чега напредно стадо не жели да памти прошлост (просто им не иде у корист), стиде се. Нешто као када је несрећни Стојковић исписивао пароле:„Опростите ми моју ружну прошлост“, не би ли се додворио Гробарима. Али, знате, можете се додворити ЕУ, Хагу, НАТО-у, само, не може једним дупетом на све столице, већ сте изгубили поверење народа, а то је много важније, јер колико год да вам ови помажу у крађи грађана и крађи избора-ничија није до зоре горела. Трпе Срби, трпе кад немају, трпе кад их санкционишу, трпе кад им децу трују кичом, трпе кад им подижу цене основних животних намирница, али када Србину удариш на светињу и историју-ДРЖ’ СЕ ДОБРО и гледај напред(но) јер само тамо можеш да бежиш, кад те маса појури моткама!
Наиме, драга нам, назваћемо је Гица Прасица и њени поданици запенили су да секу, ни мање ни више него храст стар 6 векова, храст који је неми сведок српске историје, храст који је преживео све могуће буне, ратове, окупације и поред свих смрадова који су нам уништавали државу-храст никоме није сметао, али напредној власти смета (они нису смрадови, они су депонија!!), они би у миру да га сатру и тиме наставе са уништавањем свега што се поштује у Срба! У било којој иоле уређеној земљи-храст би био стављен под заштиту државе и поштован, ту би се организовале прославе битне за земљу, код нас-сећи ће се, јер дебела тако каже. Ни то што би по предлаганом измештању коридора била уштеда од чак 2км пута не помаже, јер како ће се красти паре из касе, ако не прављењем додатних трошкова и уништавањем нечега за шта нема потребе да буде уништено. Па се питам, вреди ли? Вреди ли носити проклетство на души? То је као да сте убили људско биће! Храст је у том крају поштован, многи странци га посећују, диве му се, уживају у његовој лепоти и поноситом ставу који одолева свему! Вреди ли више тренутни капитал од наше историје, нашег природног блага, наше баштине?
Мештани имају решење, нека се сече, али да баш Гица Прасица дође и отвори сечу, да се прекрсти ако има храбрости, да трипут удари секиром у храст и да препусти моторкама да заврше. Проблем драга? Не верујем, вама ништа није свето! Верујем да бисте преко лешева газили, али они су ипак мртви, а док сама не дођеш међу народ, да удариш на храст-нећете му ни прићи! Јер не дамо! Не дамо храст! И спремни смо да се боримо за њега, ово вам неће проћи бандо лоповска! Ако треба ланцима ћемо се везати за њега!
Свашта ти је пролазило напредна власти:
*поплаве-НИСМО ЗАБОРАВИЛИ
*и поскупљења-НИСМО ЗАБОРАВИЛИ
*смањења плата и пензија-НИСМО ЗАБОРАВИЛИ
*и надгробна плоча на отварању моста Земун-Борча-НИСМО ЗАБОРАВИЛИ
*фонд Лејди Д. од Бајчетине, формиран за куповину њене гардеробе-НИСМО ЗАБОРАВИЛИ
*и забрањено летење изнад Бајчетине-НИСМО ЗАБОРАВИЛИ
*шизофрена цепања Вулина и Вучића-НИСМО ЗАБОРАВИЛИ
*неписменог Бабића-НИСМО ЗАБОРАВИЛИ
*запошљавања неписмених рођака на функционерска места у предузећима широм Србије-НИСМО ЗАБОРАВИЛИ, али нисмо могли да спречимо. Храст вам не дамо, макар га животима бранили, јер нисте заслужили ни лист да му откинете, нико није!

 

П.С. Занимљиво је да нигде нема свих оних силних „зелених“ покрета и удружења који су се у претходном периоду бавили управо оваквим питањима. Који се залажу за очување животне средине. Није ли то чудно? Осим ако се „зелено“ није односило на доларе?! Само кажем 😉
Ј.М.