БЛОГ Иван Ивановић – Од Олује до Олује…

Српска Влада обележила је 20 година од злочиначке усташке акције Олуја у којој је протерано преко 250 000 и убијено преко 2000 Срба.

11166012_10204433024041965_815626299_n

Одржани су парастоси, говори, скупови и свима су била пуна уста страдања Срба… и шта сад?

Шта ће се то драматично променити у српској политици према Хрватима?

Наравно одговор је добро познат. Неће се променити ништа.

Вучић је већ рекао да опрашта све злочине, али да их не заборавља и да су нам усташе партнери на  путу ка ЕУ, Патријарх је поменуо “да су нам Хрвати браћа по вери“…

А погинули?

Ко пита погинуле да ли они опраштају?

Наравно нико. Oни се ионако ништа не питају нити се могу пожалити на изјаве српских функционера и Патријарха.

Они су мртви. Већина је проганана. А Србија ужурбано “хита“ путем ЕУ.

У Србији се као што можемо видети доста тога променило у политици и односима према “сусједима из љепе наше“… а да ли се нешто променило међу “нашом браћом по вери“ (што би рекао Патријарх) ?

По свим истраживањима доста тога се променило и у хрватским односима према Србима.

Мрзе нас још више.

Презиру.

Од ћириличних табли добијају копривњачу, а Србима прогнаницима је онемогућен повратак у места одакле су протерани због напада који су се догодили сваком повратнику.

У Хрватској се променило и то да имају председницу. Понос “неовисне државе“, поготово због тога што је из исте партије у којој је био и “творац нације“ Фрањо Туђман.

Мало што се променило и међу “кроатским клером“ , тако  да је на усташкој прослави “двадесете обљетнице ослобођења домовине“ у Книну,  кардинал Божанић изјавио да су хрватске власти упућивале позив Србима  да “остану у домовини“, али Срби нису послушали апел “јер су многи учествовали у пљачки и убиствима, и били индоктринирани идејом Велике Србије“, па су како то наравно иде, морали побећи.

Покварењаштво, лицемерје и  монструозност су међу Хрватима добили неки сасвим нови ниво и значење, чија је круна била у пуштању “голубова мира“ и то баш из Книна у којем се уз лепршање голубова могла чути и песма окупљених “Ми Хрвати не пијемо вина, него крви четника из Книна“.

И на крају дотакнимо се економских односа.

Олуја у хрватској траје и даље и за српске производе и фирме.

Кроатско пучанство се напросто гади било чега што долази из Србије, тако да српских производа у хрватској мање више нема. Фирми још мање.

Међутим оно што је евидентно “наша браћа по вери“ се Срба једино не гаде када се узима њихов новац.

Тако да је Србија преплављена производима из братске нам сусједне земље. наравно ту су и трговински ланци, а ту су наравно и братски нам тајкуни, попут Ивице Тодорића којима се у бесцење распродају српске фирме, брендови попут Штарка и плодна земљишта.

По свему судећи “ОЛУЈА“ није завршена, и сада се преселила на друга поља.

Потребно је “етнички очистити“ све од српских производа и наравно покупити “прљави шизматички новац“ који ће се слити у “богоугодне кроатске џепове“…

А ми Срби, наравно морамо послушати нашег премијера и опростити Хрватима што су нас клали “тисућу година“, и заједно можемо запевати ону љепу нашу “Од Олује до Олује“…

Иван Ивановић