Синоћ, 8. Августа 2015.године, дувала је „Олуја“ у супротном смјеру. Наиме, ватерполисти Србије су освојили златну медаљу на Свјетском првенству у Казањи тако што су побиједили Хрвате са 11-4. Док неки славе ратне злочине, ми славимо успјехе на Свјетском првенству. То је једна од великих разлика између нас и њих. На крају, остају само жртве те њихове крваве побједе. Славе побједу али питам се какву они то побједу славе?! Побједа која се заснива на хиљадама људских живота који су протјерани, убијени, мучени.. извините али за мене то није побједа.
Ове године се навршава двадесет година од злочина „Олуја“ који је отпочео 4. Августа 1995.године и трајао четири дана. Операција „Олија“ је војна, злочиначка акција у којој је убијено 2.670 Срба, 250.000 људи протјерано, 25.000 кућа уништено и број није коначан.
На прослави злочина над српским народом, Хрватска је славила. Предсједница Републике Хрватске је изјавила како је „Операција Олуја чиста као суза.“ Затим, у Книну одржао је концерт Марко Перковић, познатији као Томпсон гдје се окупио велики број оних који су затровани мржњом. Они су добацивали заједно са Томпсоном „За дом спремни“, „У бој, у бој за народ свој“, „Ми Хрвати не пијемо вина, пијемо крв четника из Книна“. Јасан је показатељ њихове мржље према нама, коју сви виде осим предсједника, премијера и њима сличних.
У Србији је одржана државна манифестација поводом Дана сјећања на прогон и страдање Срба.
А да ли ће се нешто промијенити у вези српске политике са Хрватском? Сасвим је јасно да неће. Вучић ће већ сутра кренути у политичке преговоре, хитање ка ЕУ, ка пропасти, желећи мир. Гази и газиће преко мртвих, преко свих тих жртава, неће се обазирати ни нашта само да дође до циља. То јасно говори о свему.
Склапати мир, пријатељство или било шта слично томе је равно издаји. Јер они су ти, први, који то не желе али увлаче такве попут Вучића у свој вртлог лажи и обмана.
Србија не види како они „херојима“ називају истинским злочинцима, док наша наивна Србија своје родољубе и хероје који не убијају дјецу, жене.. шаљу у Хаг.
Лијепо је рекао Јован Дучић: „Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ што се ничега не стиде.“
„Олуја“ у Србији и даље траје, она није још завршена али овај пут се другачије одвија. Своје злочине и недјела на вјешт и непримјетан начин прикривају.
Но међутим, синоћ је „Олуја“ дувала у другом смјеру. Не, ми нисмо починили злочин. Само смо на други начин показали, по ко зна који пут да нисмо као они, да смо земља талената. Показали смо им заправо право значење побједе.
Колико видим, то их боли. Ако, и треба да боли. Међутим, не боли их ни упола колико боли нас, а понајвише оне који су се сусрели са тим злочином и претрпјеле ту голготу.
Увијек сте били и остаћете губитници. Од крваве побједе, мржње, зла нема ништа горе. Прослављање туђе несреће и смрти хиљада људски живота, не може проћи некажњено.
Стићи ће вас Божја казна. Доћи ће дан.
Знам да хоће.
По заслузи.
-Д. Р.