БЛОГ Драгана Рисовић – Алијенација

10154508_1097744800254166_4734955223921744088_nАлијенација или отуђење је стање у којем се заједница налази. Превасходно из ње се издваја индивидуа којој лична егзистенција представља проблем. Роман Албера Камија „Странац“ може се довести у уску везу са индивидуом у нашој земљи. Роман говори о људској егзистенцији, усамљености, апсурду и отуђењу живота. Управо о овоме је писао главни представник егзистенцијализма Жан Пол Сартр, који каже: „Странац је један од оних људи који су потпуно мирни, ништа крив али чини скандал у друштву јер не прихвата правила игре друштва. Он живи међу људима као странац али је за њих и он странац. Зато га неки воле, због тога што је чудан, а други га мрзе због тога..“
Човјек је у процесу социјализације „сиров материјал“ којег околина обликује у одређен калуп. Уколико се то не одвија по жељеном плану, сву кривицу сноси индивидуа а не околина. Управо се то дешава са тим „странцем“, том индивидуом коју можемо наћи у сопственој земљи. Свакако бих разликова више типова алијенације, а у даље тексту размотрићу неке.

Један од типова алијенације је свакако индивидуа која је незадовољна постојећим социјалним, економским, друштвеним поретком. Тај појединац се најчешће бори против успостављеног режи, против власти која му кроји правила. Одлучно се т супроставља јавном мњењу, због тога бива усамљен и осуђен.
Да индивидуа која одступа од околине, која не чини њен „калуп“ да је кривац, свакако је истинито. Јер погледајте, када се неки појединац супростави влади, узимам за примјер „драгог“ нам Аце Вучића сва кривица пада на њега. Он је заправо тај који је отуђен, који је стран, који не жели да судјелује у апсурдности.

Такође, постоји и алијенација у културолошком смислу. Отуђили смо се од своје културе, традиције и народне баштине. Морална свијест опада, доживљавамо општу алијенацију.
Свједоци смо да врши девастација културе у сваком погледу. Омладина, као стубови, као нада друштва, једне државе доживљавају опадање. Удаљавају се од тих основних начела, не његују их и падају у заборав. Алијенацију доживљава језик, вјера, црква.
Један од примјера би свакао била омладина којој су за формирање личности узор особе ниског морала, слабог интелекта и слично. Узор би требали да потраже у великанима наше историје, којих свакако има. Мотивација треба да им буду они који су се истакли херојском славом, пожртвованошћу, интелектом.. А живи примјер су им наши млади спортисти. Погледајте само те младе кошаркашице, које својим трудом, знањем, талентом постижу изврсне успјехе. И то не само оне већи погледајте и многе друге спортисте и спортисткиње. Много је узора којих млади могу наћи да не доживе културну алијенацију!
Стога, за крај, вриједи навести ријечи Завјештања Стефана Немање: „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?“
-Д.Рисовић