БЛОГ Дејана Кљајић – Кратко размишљање

Screenshot_2Зовем се Дејана Кљајић, имам 22 године и студент сам Факултета политичких наука. Писањем желим да изнесем своја размишљања и ставове већине младих у Србији.

Нешто се питам у последње време. Да ли смо ми као народ изгубили морал, да ли смо изгубили смернице доброг живота, да ли смо заборавили кога и шта треба да поштујемо?

Последња дешавања говоре много о нама као нацији. Предали смо два велика српска хероја Ратка Младића и Радована Караџића, захваљујући власти коју смо сами изабрали. Нисмо се бунили, јер сматрамо да је то исправно, ако су тако одлучили високи функционери.

Људи заборављају ко су ти ‘’високи функционери’’, да су то исти људи који су подржавали српске хероје, који су после одређеног времена издали своје сараднике, а самим тим и сав српски народ.

И шта смо ми урадили поводом тога?

Наградили их победом на изборима, дозволили им да воде наше животе како они желе, а ми?

Ми се и даље не бунимо.

Обећавали су нам смањење незапослености, повећање пензија, стављање младих у први план, а добили смо све супротно, не можемо да спојимо крај са крајем.

Људи више не планирају будућност, живе само од данас до сутра.
Нека, не бунимо се, то нам одговара, они знају најбоље.

Ево нас опет код изручења, сада је то Капетан Драган, такође српски херој.

Шта смо ми урадили поводом тога?

Апсолутно ништа, навикли смо да ћутимо и посматрамо како предају српске патриоте, српске хероје, добре људе, навикли смо да они одлучују уместо нас.

Дајемо подршку издајицама, неморалним људима, марионетама, дајемо им ветар у леђа да нас и даље посматрају као масу, коју ће лажима и илузијама купити.

Докле ћемо подржавати овакве људе, а хероје омаловажавати, заборављати?

Докле ћемо бити кратког памћења и заборављати да је све у нашим рукама, да се све може променити, ако ствари преузмемо у своје руке?

Плашим се да то неће бити скоро и да нам је ћутање на зло постало навика,  али се ипак надам да нисмо постали једна безлична маса и да ћемо се ускоро пробудити.

Дејана Кљајић