БЛОГ Ана Петровић – Писмо вршњацима

Screenshot_4И поред тога што имам само осамнаест година, за себе могу рећи да нисам класичан тинејџер. Не занима ме само како да се проводим, излазим у град, гледам шта да обучем…

Можда би ме само то и интересовало да живим на неком другом месту и да нисам рођена у Србији.

Рођење у Србији захтева само по себи одређене одговорности.

За нашу будућност и слободу, крв су проливале генерације Срба, Милиони људи су положили своје животе у темеље наше слободе, коју ми млади тако лако препуштамо, дајемо и поклањамо.

Ово писмо заправо пишем својим вршњацима, којима хоћу да поручим да изласци у град и облачење маркираних ствари нису једино што је вредно живота.

Гледам своје школске другаре, већ стасали младићи који се понашају као девојчице. Праве фризурице по модним часописима, носе мајчице са амблемима страних држава, депилирају се, чупају обрве, увлаче се у уске панталонице које и ја ретко облачим када излазим.

Често се запитам шта се то догодило и где то води.

Некада су исти такви дечаци, младићи марширали у “1300“ каплара, и борили се за нашу слободу. Гледам своје другаре и бојим се да би се они заплакали када би им се исфлекала нова мајица, покварила фризура, или не дај Боже поцепала нова патика.

Ни ми девојке често се не понашамо боље. Нису само изласци и провод на сплавовима и дискотекама смисао живота, Да, ми јесмо млади. Жељни живота, и треба да се проводимо.

Али не смемо да заборавимо да су девојке наших година, а и доста млађе страдале по ратовима, силоване, мучене, убијане на најзверскији начин…

Ни оне нису било много другачије од нас. Биле су жељне живота.

И баш због тога, наша жеља за животом не треба да буде завршена само гледањем од данас за сутра како да угодимо себи.

Пред нама лежи обавеза да се бринемо и о нашој отаџбини.

Запитајмо се шта ћемо ми оставити нашој деци. Сплавови и дискотеке сигурно неће бити нешто због чега ће нам се генерације захваљивати и због чега ће нас памтити.
Волимо Србију, и немојте одмахивати главом када вам неко помене Косово, када вам говоре о слободи, поштењу и младима који су гинули за нас.

То су једине праве вредности због којих наши животи имају смисла.

Покажимо да Србија има младе људе који се брину за њену будућност, и да наше време тек долази.

Ана Петровић