Бела Кућа, зелени долари и шарене заставе смрти

vjekoslavcerovinaПише: Вјекослав Церовина

Немогуће је, бар из угла Српског народног покрета НАШИ, говорити о деловању и финансирању “геј прајд” организација, а на првом месту не навести документ “Боже правде – збирка доказа о кршењу Устава и закона Републике Србије поводом организовања Параде поноса” који су Републичко јавно тужилаштво и други државни надлежни органи игнорисали више пута, иако је реч о необоривим доказима о противуставном и незаконитом деловању организатора “геј параде”, тешким облицима дискриминације и говора мржње према српском народу, као и о скандалозној спрези државе и противуставних невладиних организација.

Такође, посебно је интересантан и покушај заташкавања улоге обавештајних америчких служби у организовању тзв. “геј параде” и промоције геј прајд покрета у Србији који је покушала да спроведе у дело тзв. Геј стрејт алијанса, чији управни одбор је, при свом покушају да сакрију чињеницу да раде под спонзорством Владе САД-а и њених сателита, својом глупошћу засенио све до тада познате примере глупости на целокупној политичко-друштвеној сцени Србије.

Геј стрејт алијанса (ГСА), организација која спада у оне које стоје иза неуспелих покушаја организовања тзв. “геј параде” у Београду, недуго по објављивању списка антисрпских плаћеничких организација којим су СНП НАШИ указали на организације које већ дужи низ година се баве антисрпским деловањем грубо кршећи Устав и законе Републике Србије, објавила саопштење у којим су тврдили да ГСА не може бити окарактерисана као “страни агент”, јер не раде под покровитељством НЕД структура и Владе САД-а, те да ће због овог списка на којем се тврди супротно подићи тужбу против организације СНП НАШИ којом ће тражити одштету од милион динара.

ГСА ове своје лажи у јавност тада пласира кроз домаће медије, и то тако што у том саопштењу наводи следеће:

“ГСА истиче да од свог постојања никада није била финансирана од стране НЕД-а како то тврди СНП Наши, као и да никада од те фондације није тражила средства и није остваривала контакте и водила разговоре са њеним представницима у вези финансирања и сарадње. Такође, ни УСАИД никада није финансирао Алијансу, а није ни Влада САД, тако да тврдње СНП Наши у потпуности падају у воду.”

Међутим, ствари стоје потпуно супротно и СНП НАШИ су реаговали објављивањем јасних и конкретних доказа који то потврђују. СНП НАШИ поседују низ доказа да је ГСА једна од организација која функционише под покровитељством ЦИА/УСАИД/НЕД мреже, а том приликом смо објавили саопштење ове организације из 2010. године које на најдиректнији начин потврђује сарадњу ГСА са ЦИА/УСАИД/НЕД мрежом, иако они свесрдно тврде да “никада чак нису ни остваривали контакте и водили разговоре о сарадњи” са представницима НЕД мреже.

Реч је о саопштењу ГСА под насловом „Улога градске власти у организацији Параде поноса“ од 16.07.2010. године у којем се наводи НДИ (оперативно тело фондације НЕД и један од кључних фактора УСАИД мреже) као покровитељ ГСА конференције. Линк овог саопштења је: http://gsa.org.rs/2010/07/organizatori-parade-ponosa-pozvali-gradske-vlasti-na-saradnju/

Поред овога, СНП НАШИ су скупили доказе који показују да су активисти ГСА ишли и на тренинге и едукативне семинаре у Сједињене Америчке Државе. Поред фотографија, СНП НАШИ располажу и изјавама организатора ових семинара.

СНП НАШИ су указали на овај невероватан потез пласирања лажи од стране ГСА којим су покушали да сакрију своју директну повезаност са америчким државним агенцијама и фондацијама и тим поводом смо објавили саопштење “Плаћеничка организација ГСА ухваћена у лажи”: https://nasisrbija.org/index.php/2013/01/23/snp-nasi-placenicka-organizacija-gsa-uhvacena-u-lazi/

Постоји цео спектар других доказа о томе да ГСА, али и други организатори “геј параде”, као и НВО фактори који се баве геј прајд пропагандом, раде и функционишу под покровитељством САД-а, односно, обавештајно-невладиних ЦИА/УСАИД/НЕД структура.

Фондација НЕД, која у Србији делује под координацијом америчке амбасаде у Београду, званично је организована системом од неколико под-организација у чијем саставу је и НДИ (Национални Демократски Институт – National Democracy Institutе). Два главна стуба на којима је засновано деловање фондације НЕД су организације ИРИ и НДИ, српској јавности добро познате по спровођењу антисрпских политичко-друштвених платформи.

b922

ОНИ ЗА КОЈЕ ЗАКОН НЕ ВАЖИ – ВЕРАН МАТИЋ И ДРУГАРИ

Поред ГСА, главни протагонисти “геј параде” и организације које се активно већ дужи низ година баве противуставном “геј прајд” пропагандом су медијска кућа Б92 и организација Квирија.

Ове две организације су извршиле цео низ тешких кривичних дела и активно врше говор мржње према српском народу, српској историји, српској култури, српској духовности и то тако што се изругују идентитету и духовно-културном наслеђу српског народа на најскандалознији начин.

Наиме, организација Квирија је чак под покровитељством некадашњег Министарства културе под вођством Небојше Брадића путем сајта “Геј Ехо” пласирала текстове и садржаје који су на најгрубљи начин вређали Србе, исмејавали српске светиње и државу Србију. Упркос апелима неколико српских патриотских организација, држава и поменуто министарство, под притиском ЕУ, није одустала од финансирања овог скандалозног говора мржње и тешких облика дискриминације према српском народу и сопственој држави.

Говор мржње је ишао дотле да је чак и исмејаван, сада блаженопочивши, патријарх Павле, али и многе српске светиње, српски храмови, српски светитељи и уопште Српска православна Црква, српски духовно-културни идентитет, српска народна традиција и православна вера. Тзв. ЛГБТ организације у Србији следе модел христомрзитељског и антихришћанског деловања на којем су засноване западне и иностране ЛГБТ организације.

Тако су Б92 под диригентском палицом Верана Матића и организација Квирија на порталу Б92.НЕТ објављивали у континуитету текстове и садржаје који на најдиректнији начин шире говор мржње и представљају тешке облике дискриминације. Ови текстови и садржаји се и дан данас промовишу путем портала Б92 и реч је о вишегодишњем антисрпском деловању и оркестрираној противуставној кампањи. Веран Матић никада није позван на одговорност, него му је чак на управљање дата национална фреквенција коју на најскандалознији начин злоупотребљава представљајући пропагандни антисрпски медијски сервис. Да ствар буде још ненормалнија, овај човек је чак од стране државе недавно постављен да управља пројектом “НЕТ ПАТРОЛА” који за циљ има “сузбијање говора мржње и противзаконитих садржаја на интернету”. Невероватно, али истинито!

Републичко јавно тужилаштво нити било који други надлежни орган никада нису реаговали нити покренули процесе против ових наведених организација, иако је подношено више кривичних пријава. Једноставно, држава је под потпуном окупацијом центара моћи САД-а и ЕУ и ове невладине организације и појединци који спроводе платформе страних центара моћи уживају привилеговану позицију у којој за њих закон не важи.

Постоји цео низ политичких структура у Србији које су омогућиле да се у домаћој јавности кривотворе закони и “геј парада” лажно тумачи као “уставна обавеза” Републике Србије, иако је реч о потпуно противуставном акту, догађају и друштвеном деловању којима се крши низ уставних одредби и цео спектар закона Републике Србије на најгрубљи могући начин.

СНП НАШИ су указивали државним органима и Влади Србије да су према Уставу дужни да штите морал као уставну категорију која је заштићена и потврђена низом закона Републике Србије.

Морал је уставна категорија и заштићен је низом закона Републике Србије, али је под притиском ЕУ такво тумачење Устава и закона замагљено, где је право појединца на изражавање сексуалног опредељења лажно изокренуто у право на масовно јавно изражавање сексуалног опредељења, док је право на јавно окупљање лажно изокренуто у право на стварање јавних неморалних скупова и промоцију неморала, говора мржње и неморалних идеологија.

Такође, битно је напоменути да ниједно право не може бити спроведено на штету другог права и то је нешто где је такође Устав недвосмислен. Не постоји ниједно међународно право које може натерати државу Србију да крши сопствене уставне одредбе о очувању морала и моралног животног окружења, јер је Устав и по том питању недвосмислено јасан, јасно дефинише усаглашавање међународних одредби са нашим законима и штити домаће законодавство и права српског народа и својих грађана.

tadic-kvirija

КАКО ЈЕ БОРИС ТАДИЋ 2010. ГОДИНЕ КРВАВИМ ПИРОМ У БЕОГРАДУ ОТПЛАТИО СПОНЗОРИМА ФИНАНСИРАЊЕ СВОЈИХ ИЗБОРНИХ КАМПАЊА?!

У тренутку када су СНП НАШИ објавили листу антисрпских невладиних организација, цео естаблишмент који у Србији функционише под спонзорством Беле Куће, дигао се и покренуо оркестрирану хајку против СНП НАШИ, иако су СНП НАШИ урадили оно што је у интересу свих грађана, тј. указали на тешка кривична дела и оне невладине организације које несумњиво и необориво доказано крше Устав и законе Републике Србије, те на најразличитије начине спроводе, подржавају или саучествују у спровођењу платформи антисрпског деловања, подривања и урушавања уставног поретка Србије већ дужи низ година.

Својим патетичним и срамним покушајима да оптуже СНП НАШИ због онога што је по свему судећи уставобранитељско деловање и интерес свих грађана, политички и невладини фактори су сами показали ко су и шта су, те на тај начин најбоље потврдили све оно на шта смо указали широј јавности.

Ту је на првом месту најинтересантнија странка која себе назива “националном институцијом” и њен тадашњи председник Борис Тадић који је уједно и главни творац и организатор крвавог и неуспешног парадирања у кавезима 2010. године у Београду. Демократска странка је несумњиво антисрпски марионетски политичко-друштвени сервис Сједињених Америчких Држава потпуно спонзорисан, контролисан и диригован од стране америчких обавештајних служби и Беле Куће.

СНП НАШИ су јавности већ предочили низ доказа о томе да је Демократска странка једна од странака која је под потпуном контролом америчких обавештајних служби и америчких државних агенција, а о томе најбоље сведочи чињеница да су све предизборне кампање Бориса Тадића и Демократске странке у последњој деценији спонзорисале и спровеле америчке државне агенције НДИ и ИРИ које функционишу као оперативне институције фондације НЕД којом управљају ЦИА и Стејт Департмент.

Фондација НЕД, према сопственом признању, кроз своја два оперативна тела ИРИ и НДИ, у случају Демократске странке и Бориса Тадића, финансирала је едукацију и деловање менаџмента странке, осмишљавала кампање до најмањих детаља, укључујући чак и слогане кампања, штампала и дистрибуирала промотивни материјал, обучавала чланове главног и локалних одбора, једном речју, потпуно управљала политичким изборним и другим кампањама, имајући у Србији сопствени политички сервис у виду домаће странке.

По истом принципу, са истим циљем и од истих људи је финансиран и координиран рад некадашњег главног америчког човека, др Зорана Ђинђића и организације ОТПОР чији чланови су, према званичним информацијама ЦИА, ФБИ и Стејт Департмента, обучавани у оперативном ЦИА центру у Будимпешти који је уједно служио и за директну безбедну комуникацију Зорана Ђинђића са Бил Клинтоном и Медлин Олбрајт.

Те крваве 2010. године, Борису Тадићу, Мирку Цветковићу и Републичком јавном тужилаштву је од стране СНП НАШИ достављен документ “Боже правде” у виду збирке доказа и кривичних пријава против организатора “геј параде” са циљем да се спречи овај догађај у Београду.

Поред достављања документа у којем су архивирани сви случајеви агресивног говора мржње, противзаконитих медијских кампања и противуставног деловања организатора “Параде поноса”, СНП НАШИ су кроз низ саопштења апеловали на државне органе да агитатори овог говора мржње и извршитељи ових кривичних дела буду санкционисани у складу са законима и Уставом, али држава није реаговала.

Тадић је игнорисао све ове доказе и својим утицајем потпуно закочио рад републичког јавног тужилаштва, тако да тужилаштво никада није дало одговор на достављене документе.

Чак је и Ивица Дачић у изјави за српске медије јавно признао да “све што се ради у вези параде, ради се искључиво због притиска ЕУ”.

Тадашњи председник државе, Борис Тадић, уместо да се брине о примени закона и заштити српску децу, српско друштво и институцију породице од “геј прајд” агресије, ипак се одлучио да спроведе крвави пир на улицама Београда.

Овај човек који често у својим политичким говорима изражава наводно бригу о српској деци и омладини, на сва звона је промовисао нечовечни “геј прајд” пројекат као “уставну обавезу” Републике Србије, иако је и више него јасно да је “геј прајд” директан удар на уставну категорију морала која је заштићена и потврђена низом закона Републике Србије, али првенствено удар на српску децу и институцију породице.

Бесрамним актом подршке организацијама које кроз медије испољавају најбескруполознији говор мржње према српском народу и које шире најниже облике неморала од којих се и састоји целокупна “геј прајд” идеологија је показао своје право лице марионете која је спремна на све и дао легитимитет спрези државе са противуставним невладиним организацијама које иза себе имају цео низ необориво доказаних тешких кривичних дела.

Неуспешна геј парада у Београду 2010. године је уникатан пример злоупотребе политичког утицаја и положаја од стране председника државе који је политичким насиљем, фалсификовањем и лажним тумачењима уставних и законских одредби, као и блокадом правних институција и тужилаштва, спровео у дело оно што су од њега захтевали његови спонзори.

Највећи притисак на српску јавност и српске политичке структуре су те 2010. године, као и данас, вршили наравно америчка амбасада и ЕУ, као и плаћеничке невладине организације које живе од њихових фондова и постоје искључиво зарад спровођења прљавих послова због чега и добијају новац.

Борис Тадић, не само да је био главни организатор крвавог пира 2010. године, него је у континуитету вршио прогон над свим патриотским организацијама и појединцима који су заговарали отпор српског друштва “геј прајд” идеологији, супростављајући се и самој Српској православној Цркви.

У јавности је остао запамћен по изјави да ће “бити поносан на дан када се одржи Парада поноса у Београду”. Тадић је главни заштитник криминалних НВО струја и утемељитељ спреге државе и незаконитих невладиних организација које већ дужи низ година промовишу “геј прајд” у Србији, а другачије не може ни бити уколико се зна да и Тадић и његова Демократска странка и “геј прајд” организације имају заједничког финансијера и спонзора – Сједињене Америчке Државе.

dacic-vucic-nikolic

КАКО СУ СЕ “АУТОВАЛИ” ДАЧИЋ, ВУЧИЋ И НИКОЛИЋ?!

Ивица Дачић је један од политичара који предњачи у промоцији геј прајд идеологије у Србији. Камерон Мантер, бивши амерички амбасадор, у својој књизи “Друга Америка: Америчка дипломатска служба и дипломатија 21. века” јавно је описао Ивицу Дачића као марионету коју су инструментизовали у циљу постављања марионетске проамеричке власти у Србији после избора 2008. године.

Уједно, важно је напоменути да Мантер у опису случаја индоктринације Ивице Дачића отворено признаје да се америчка амбасада најгрубље меша у унутрашња питања државе Србије, као и да поједине политичке странке новцем поткупљује зарад остваривања својих НАТО планова у Србији, те да тзв. “проевропске” странке управо кроз амбасаду САД-а улазе или не улазе у владајуће коалиције.

„Кључ за слабљење Коштуничиних шанси је био да му се одузме подршка СПС. Навели смо (Дачића) да се преокрене. Нисмо му платили, само смо га убедили. Оно што је он заиста желео, био је међународни легитимитет“, навео је Мантер у својој књизи описујући како су индоктринирали Дачића истичући да је Дачић истрговао добијеним гласовима зарад међународног легитимитета, односно, отворене јавне наклоности Беле Куће према њему.

Мантер отворено пише о Дачићу као политичком превртљивцу, али случај са Мантером и трговином својим гласовима зарад личног политичког маркетинга није једини случај да овај политичар показује своју политичку превртљивост и марионетски карактер.

Данас Дачића знамо као политичара који се слатко смеје са Хашимом Тачијем, а мршти при сваком сусрету са косовским Србима. Међутим, за овај текст је важно обрадити његов геј активизам првенствено, па је зато најбоље погледати улогу Ивице Дачића у организацији крваве параде 2010. године.

Да су политичко мешетарство, ситне преваре и трговина политичким утицајем главни стубови политичког деловања Ивице Дачића се показало и те 2010. године. Ивица Дачић је злоупотребио ресурсе Министарства унутрашњих послова Републике Србије, тако што је омогућио режисеру Срђану Драгојевићу да на локацији, где је неуспешно одржана парада, снима истоимени филм “Парада”. Такав сложен подухват као што је снимање филма на тако опасном месту никако није могао бити изведен без координације са МУП-ом и без специјалних мера заштите МУП-а Србије.

СНП НАШИ су упозоравали јавност на ову недопустиву злоупотребу државних ресурса и службеног положаја, а да је свака наша тврдња у потпуности тачна се испоставило убрзо, када је овај режисер постављен за једног од чланова управног одбора Социјалистичке партије Србије. Нико никад, и поред низа апела СНП НАШИ, није позван на одговорност.

Ово је још један пример како Дачић злоупотребљава свој положај и тргује политичким утицајем, а све зарад, како то Мантер описује, “међународног легитимитета”. Дачић је у јавности глуматао како је он наводно неко ко тешког срца учествује у организацији геј параде, а са друге стране је реализовао низ планова и био и више него активан на пољу промоције геј прајда и геј активизма.

Заједно са геј-режисером Срђаном Драгојевићем, као други нови истакнути члан СПС-а је промовисан и геј активиста Борис Милићевић који је дуго био на челу плаћеничке организације Геј стрејт алијанса као председник ове организације. Обојица су постали чланови Градског одбора СПС-а.

Ивица Дачић је један од српских издајника и америчких марионета који су у тренутку објављивања овог текста на задатку спровођења Бриселског споразума тако што, заједно са Вучићем и Николићем, држе блокиран Уставни суд да не би дошло до оцене уставности овог споразума који дефинише по више тачака да Србија мора третирати Тачијево Косово као независну државу. Дачић подлеже затворској казни од најмање 15 година затвора на шта су СНП НАШИ јавности више пута скренули пажњу и чим дође до ослобођења српских институција, он ће заједно са Вучићем и Николићем бити изведен пред лице правде због тешких кривичних дела велеиздаје и подривања уставног поретка.

dacic-dragojevic

 

Александар Вучић и Томислав Николић су исто једни од главних агитатора геј прајд идеологије и политичара који следе модел лажног тумачења “геј параде” као уставне обавезе Републике Србије. Један од најскандалознијих примера у ком је Томислав Николић, који често себе воли да промовише као “Србенду Шумадинца и народног човека”, показао своје марионетско лице и то да је под директним утицајем УСАИД мреже је тренутак када су СНП НАШИ објавили листу црних организација путем које су позвали државу да санкционише плаћенике попут Наташе Кандић која је узела учешћа у проглашавању “независног Косова” и која активно делује на промоцији Тачијеве државе. Николић је тада, уместо да врши своју функцију и залаже се за владавину права и примену закона, јавно рекао да су “СНП НАШИ будале” и да “зато што СНП НАШИ нису парламентарна странка” немају право да јавности указују на било чије противуставно деловање.

Овом изјавом је Николић јавно потврдио да све што није под капом Беле Куће и америчке амбасаде у Београду не сматра невладиним сектором, те директно потврдио своју спремност на улогу антисрпског диктатора и велеиздајника. Сасвим је јасно да ова скандалозна изјава не значи ништа друго него да Николић није председник свих грађана Србије, него одметник од закона и администратор политичке воље Беле Куће, што је касније потврдио и својим пристајањем на план блокирања Уставног суда како би тзв. Бриселски споразум био спроведен у дело.

До које мере је ова марионета спремна да иде у додворавању својим спонзорима и страним дипломатама, најбоље сведочи чињеница што је Србе преко Дрине назвао “босанцима”.

Александар Вучић, вицепремијер и председник СНС, такође је један од оних политичких превртљиваца који су спремни да изведу полицију и војску на православну српску омладину зарад наклоности Брисела и Вашингтона. Овај дужебрижник коме су уста пуна бриге о српској деци и омладини у више наврата је поновио мантру да је “геј парада” уставна обавеза и у јавности је познат као онај који је показао да “свака будала може бити Тадић”.

Данас и чланови СНС-а редовно похађају тренинге и едукативне семинаре организација ИРИ и НДИ којима путем фондације НЕД директно управља Стејт Департмент, а Вучић се клања пред “Ђинђићевом визијом” и “спремношћу на политички ризик”.

Вучић је у потпуности игнорисао списак црних организација СНП НАШИ и ућутао се на позив СНП НАШИ да невладине организације које несумњиво крше законе и Устав буду санкционисане у складу са законима Републике Србије, те на тај начин директно потврдио да је борба против корупције и његово залагање за владавину права још један циркус који се спроводи у мери у којој то дозвољава америчка амбасада у Београду.

Дачић, Вучић и Николић, у народу познати као “црна тројка”, не либе се да се зарад остваривања НАТО планова у Србији, издаје Косова и спровођења геј агресије супростављају свим уставним и законским одредбама државе Србије, па чак и Српској православној Цркви, називајући своје издаје победама и проглашавајући “видовдански завет” и целокупну српску историју промашајима. Познато је да су 2013. године, због потписивања Бриселског споразума путем којег су добили “датум” од НАТО администрације из Брисела и Вашингтона, изјавили да ће ове године “напокон Видовдан бити победнички”.

Управо ова три човека, Дачић, Вучић и Николић, данас имају улогу НАТО војника чији напад, због наметања бесрамне геј прајд агресије српском друштву, православна српска омладина спремно и са вером у Бога очекује у септембру ове године на улицама Београда. Победа је наша.

ТЕКСТ ПРЕУЗЕТ ИЗ “ВОДИЧ ЗА ПРЕЖИВЉАВАЊЕ ГЕЈ ПАРАДЕ”