Трибина Евроазијске интеграције

0
1291

Излагање председника СНП НАШИ Ивана Ивановића

Најважнија ствар коју је на почетку овог излагања важно истаћи, када говоримо о феномену евроазијских интеграција, јесте да Србија заузима уникатну позицију у сфери евроазијских интеграција на глобалном нивоу, јер је, рачунајући државе ван постсовјетског простора и Руске Федерације, прва држава на свету у којој се званично појавио политички програм евроазијских интеграција декларисан од стране једне политичке организације и то пре званичне декларације Владимира Путина о интеграцији евроазијског простора као званичној стратегији Руске Федерације.

10429276_789243784444073_3655919999511186379_n

Ова уникатна позиција и чињеница је нешто што треба да радује све Србе и чиме треба да се поноси цео српски народ.

Први политички програм евроазијских интеграција Србије су написали Вјекослав Церовина и Иван Ивановић током 2010. године, а он је декларисан на Сретење, 15. фебруара 2011. године као званична платформа Српског народног покрета НАШИ, док је стратешки осмишљаван пуне две године и написан скоро годину дана пре него што је Владимир Путин декларисао евроазијске интеграције као званичну стратегију Руске Федерације у октобру 2011. године у популарном руском листу „Известиа“.

Српски народни покрет НАШИ је прва српска политичка организација која је почела са системским и стратешким ширењем идеје евроазијских интеграција у Србији и прва српска политичка организација која је представила Србију као евроазијски елемент на евроазијском простору, на првом месту у Русији, али и другим словенским земљама и која је декларисала „Први српски политички програм евроазијских интеграција Србије“.

Такође, треба споменути и да су СНП НАШИ прва, и још увек једина, српска организација која је приступила Сверуском народном фронту чији је иницијатор Владимир Путин.

ПРВИ ПОЛИТИЧКИ ПРОГРАМ ЕВРОАЗИЈСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА СРБИЈЕ
СНП НАШИ промовишу философију неоевроазијанизма др Дугина и концепт интеграционог модела др Панарина као званичне тачке свог политичког програма и то кандидујемо као стратешки оквир развоја Републике Србије.
Интеграциони модел др Панарина подразумева позиционирање Београда као једног од четири евроазијска центра, односно, главна града будуће Евроазијске Уније.
Наша порука је да су евроазијске интеграције једина политичка стратегија која одговара историјском тренутку у којем се Србија налази и која даје одговор на питања економско-друштвеног развоја, духовно-моралног препорода српског друштва и креирања прекопотребног баланса у тешким и сложеним односима са међународном заједницом.
ПОЧЕТАК ЕВРОАЗИЈСКЕ ПРИЧЕ У СРБИЈИ
У времену док је апсолутно царовала лаж и политички примитивизам да „ЕУ нема алтернативу“, посебно у периоду пре и после, показаће се касније – историјски значајних, парламентарних избора 2008. године, у Србији ниједан политички фактор није имао довољно снажан политички и геополитички одговор на концепт „евроатлантских интеграција“ због чега је Србија и потпала у још тежи степен „тихе окупације“ проамеричких фактора који делују у Србији.

Та 2008. година је међутим година и када у Русији, у руској јавној речи и међу савременом интелектуалном елитом, идеја „неоевроазијанизма“ почиње да сазрева и да бива прихваћенија у ширем смислу, после дужег периода у којем је овај концепт и на тлу Русије перципиран као својеврсна квази-политичка илузија.

Прве искре идеје стварања евроазијског савеза у Србији, јавиле су се 2008. године. Први организовани системи публиковања идеја евроазијанизма у Србији су настали те 2008. године, где је прво са радом почео блог-магазин „+Евроазија+Србија+“, а затим и блогови Вукашина Лутовца и Горана Тешића.

Треба истаћи посебно Вукашина Лутовца који је био покренуо огранак Омладине евроазијског покрета у Србији у сарадњи са тада најактивнијим, вероватно и једино активним у то време у Русији, евроазијцем др Александром Гељејевичем Дугином. Вукашин Лутовац је први који је у Србији публиковао идеје евроазијанизма, првенствено као самостални аутор, али +Евроазија+Србија+ је први системски рад на популаризацији актуелних видова и платформи евроазијанизма који су тада били актуелни у Русији и који је дао могуће конкретне правце развоја Србије као чланице будућег Евроазијског Савета.

Блог магазин +Евроазија+Србија+ је постигао одличне резултате кроз сарадњу са Александром Дугином и Игором Панарином, те је покренуто низ медијских објава у утицајним интернет порталима, како у Србији и ближем региону истог говорног подручја, тако је успешно дата визија евроазијске Србије у Русији. Рад Горана Тешића је од ауторског блога који није имао посебну видљивост на територији Србији касније прерастао у стварање организације „Евроазијска Србија“ која је данас активна у Србији.

Својим радом и сарадњом са различитим организацијама у Русији, а посебно са Дугином и Панарином, то посебно желим да истакнем, СНП Наши су итекако допринели учвршћивању и оживљавању саме евроазијске платформе и у Русији. Уверени смо да смо на себи својствен начин као „српски глас“ допринели одлуци руске интелектуалне елите и самог Владимира Путина да прогласи евроазијску стратегију као правац будућег развоја Русије.

2010. године, подсећам, одржали смо и састанак са др Игором Панарином у Београду, а кроз концепт сарадње са одређеним српским фирмама смо направили серију предавања и конференција на којима је Панарин представио евроазијску платформу српским компанијама, српској интелектуалној елити и низу организација и медија.

Те 2010. године, СНП НАШИ су били усамљени у промовисању ове идеје и најбоље знамо како је тада изгледала хипнотисана Србија која се ваљала у примитивним перцепцијама геополитичке реалности света, као и како је изгледала евроазијска идеја у Русији и остатку пост-совјетског простора. Ми нисмо били посматрачи евроазијске идеје у то време, него активни креатори и саучесници процеса који су довели до афирмације евроазијске идеје и у самој Русији и на крају до Путиновог проглашења евроазијске стратегије Руске Федерације и то је нешто на шта смо посебно поносни. Ово са правом тврдимо, јер у то време док је и у Русији по питању евроазијских интеграција био поприличан мук, СНП НАШИ су били активни – колико је то било могуће – у руским медијима и на руској политичкој сцени као спољни – српски – чинилац идеје ширења евроазијског блока.

СНП НАШИ су, као што сам већ рекао, готово годину дана пре него што је Владимир Путин декларисао Евроазијски Савез као званичну стратегију Кремља, у листу Известиа у октобру 2011. године, у периоду од авуста 2010. до фебруара 2011. године, написали, објавили и декларисали Први српски политички програм евроазијских интеграција Србије.
Међутим, ова чињеница има далеко већи значај од оног стандардног који СНП НАШИ чини лидером евроазијских интеграција Србије, јер ово Србију чини првом земљом на свету – ван Руске Федерације – у којој се појавио званични политички програм евроазијских интеграција, што је ствар која ће у будућности бити, али и сада већ јесте, важан факт и својеврсно политичко благо целокупног српског друштва.
То је иначе један од разлога због којих ћемо увек истицати да су СНП НАШИ прва српска политичка организација која је лансирала евроазијску идеју у Србији и која је објавила Први српски политички програм евроазијских интеграција Србије.
Оно што нас радује јесте да идеја евроазијских интеграција постепено улази и у највише политичке структуре у Србији, те да све већи број политичких фактора следи политичку платформу и политичку визију коју СНП НАШИ промовишу већ ево шеста година заредом.
ЕВРОАЗИЈА ДАНАС
Оснивачи чланице Евроазијског Савеза су Русија, Белорусија, Казахстан. Чланица је у јануару постала и Јерменија, а најављено је да ће чланица сад у марту постати Киргистан, односно, Киргизија.
Председник Казахстана, Нурсултан Назарбајев, сматра се родоначелником савременог процеса евроазијских интеграција, мада што се тиче Русије, та титула „оца савремене идеје евроазијских интеграција“ дефинитивно припада Александру Дугину као највећем промотеру, најозбиљнијем публицисти и најпосвећенијем активисти на пољу ширења идеје евроазијанизма.
Евроазијски процеси данас обухватају далеко већи простор од пост-совјетског простора, те и земље попут Индије, Вијетнама, Турске и до јуче неки незамисливи простори постају активни на пољу креирања амбијента за евроазијске интеграције, чиме оне постају најважнији глобални политички процес.
Евроазијске интеграције се могу посматрати кроз две фазе, преПутиновску и постПутиновску, посматрајући период развоја пре Путинове декларације званичне евроазијске стратегије Руске Федерације и период после Путинове декларације из октобра 2011. године. Ова постПутиновска ера која је тренутно актуелна представља период у којем се и у Србији, као и у остатку света, појављује све већи број политичких фактора који заступају евроазијску идеју. Неки од њих су политички калкуланти и то перципирају као згодан „модни“ тренд, док се међу неким да препознати искрена намера стварања евроазијске платформе у Србији и разумевање значаја уједињења Србије са Русијом.
Србија не сме себе осудити да опет каска за светом и остане роб идеје која се сваки дан све више распада и савеза европских земаља из којег све већи број земаља иступа, већ Србија не сме да се плаши да заузме лидерску позицију на овом пољу, али првенствено не сме да се плаши да реализује сопствене геополитичке и геоекономске потенцијале и циљеве и изађе из генерацијске и вишедеценијске парализе.
ГЕОПОЛИТИЧКИ ОСВРТ – РУСИЈА, ЕВРОПА, САД
Стремљење Лисабон-Владивосток што је главни циљ евроазијских интеграција је тема дијалога између Русије и ЕУ већ дуги низ година и праве се помаци, али стварање Евроазијског Савеза је концепт управо усмерен на постизање резултата у том смеру и управо због обостраног јачања економије које пружа то је магнет који ће надвладати у Европи. Нова руска политичка философија жели повратак Европе и Европљана самима себи.
Свима у Европи је јасно колики је значај Евроазије, па самим тим и Русије, а и у библији евроатлантизма, фамозној књизи „Велика шаховска табла“, велемајстора америчке хегемоније – Збигњева Брзезинског, Евроазија је означена као супериорни планетарни простор и најважнија геополитичка тачка, али најпре као главни освајачки циљ евроатлантиста.

„Ко буде овладао Евроазијом, тај ће овладати целим светом.“ – често је говорио и говори Брзезински.

Природна богатства и укупан геостратешки значај Евроазије је немерљив, али ако ћемо баш да се бавимо мерама и цифрама, навешћемо једну од најновијих информација која се, додуше, тиче само једног дела евроазијског простора, Источног Сибира.

Према речима руског лидера, Владимира Путина, прве процене вредности природних богатстава Источног Сибира, укључујући нафту, злато и друге сировине, прелазе фасцинантних пет „трилиона“ америчких долара.
Евроазијска Унија јесте кључ и решење за странпутицу узимања ЕУ кандидатуре и учлањења у ЕУ. Она је нови оквир не само за Србију, него и за остале европске државе, а Србија само има изванредну прилику у односу на друге. Највећа геополитичка реалност и главни развојни тренд у Европи јесу евроазијске интеграције.
Рат у Украјини јесте управо покушај САД да заустави евроазијске интеграције, јер сви параметри показују и потврђују да ће та геополитичка платформа превладати у Европи. Рат у Украјини је рат САД против евроазијског процеса са циљем стопирања процеса којим се Европа окреће себи у сарадњи са Русијом.
ЗНАЧАЈ ЗА СРБИЈУ
Нама је за даљи развој неопходан баланс у односу са међународном заједницом и то посебно у односима са НАТО чланицама, а то можемо остварити само као део евроазијског геополитичког и геоекономског блока.
Србија не сме да се плаши да заузме лидерску позицију, да направи заокрет и да експлоатише геоекономску позицију једине европске државе која има стратешко партнерство са Кином и једине европске државе са специјалним економским односима са Руском Федерацијом и Царинском Унијом.
Србија је овим уникатним партнерствима са Москвом и Пекингом геополитички означена као специфична евроазијска тачка и специфичан европски простор, али опет све зависи првенствено од нас.
Свака другачија политика која ово изоставља из вида је политика глупости. Идеја неутралности је идеја прошлости, свет се променио и то би данас била глупа, авантуристичка и неозбиљна политика, а посебно не одговара стању окупације у којем се налазимо. Пут ЕУ већ знамо као осведочени пут раздржављења, пут уцене и присиле Запада према Србији и он дефинитивно значи наставак парализе, политичку глупост и у суштини политичко самоубиство.
2010. године смо промовисали модел евроазијских интеграција др Игора Николајевича Панарина који Београд укључује као један од четири главна града будућег Евроазијског Савеза.
Иначе, наш став је да та геополитичка идеја и пројекција мора бити заступана од стране свих српских политичких и лобистичких кругова.
Једноставно, не постоји боља и виша пројекција позиције Србије у евроазијском блоку, то се мора покушати и ту геополитичку идеју на најозбиљнији начин треба заједнички развијати и кристалисати у сарадњи са што више евроазијских организација. То је, грубо речено, најпрофитабилнија политичка евроазијска идеја која је везана за Србију, до сада, изнета у међународној јавности.
Београд, у својој геополитичкој и геостратешкој пројекцији, представља најдужи евроазијски крак ка и у Европи. Са таквом геостратешком позицијом, Србија је сама по себи својеврсно огледало снаге евроазијског блока. То је геополитички потенцијал који треба достојанствено и озбиљно развијати. Посебно на пољу односа евроазијског блока према НАТО, евроазијским чланицама треба да буде јасно да Србија има уникатну вредност и да може имати стратешку улогу у глобалном развоју евроазијског концепта.
То је концепт који Србија треба да наметне као политички фактор у призми стабилног и напреднијег развоја Евроазијског Савеза. А наш циљ је Србија под дипломатским и нуклеарним штитом Евроазијског блока. Економски потпуно слободна Србија са јаким политичко-дипломатским балансом у односу на земље НАТО чланице и то на такав начин да очуве све економске интересе које има са чланицама ЕУ, што у време кризе неће бити тешко, јер постоји обостран интерес.