Наш премијер је схватио да је висока политика заправо лицемерство најниже сорте. Погача за Столтеберга није увреда за жртве као ни глас за Тачија, па чак ни чланство Косова у међународним заједницама, него је то – наша реалност!

13043683_1614923755497918_7160060746673078161_n

Пише: Стефан Петровић

Сутра ће нам тражити да шаљемо Србе у косовску војску, да бране Косово од Срба, а већ смо их послали у полицију. Прекосутра ће тражити да бранимо ЕУ од Русије, да се докажемо као Хрвати Хитлеру. Вежбе већ имамо, преци нам се преврћу у гробу, али лако је њима јер не знају да дан после тога треба да се загрлимо са Хрватима на годишњици Блајбурга, након тога треба подићи споменик Сребреничким жртвама у Београду итд….

Папина посета је померена због избора, продужиће до Грчке, можда се ипак видимо у повратку…

Славни су дани и прегнућа пред нама, проширење аутономије Војводине, подршка укидању Републике Српске, а гледајте шта ће да се деси са преамбулом о Косову после избора, преци ће бити поносни! То је напредак, то су реформе, пензије вам смањују само да не би размишљали о томе колико заправо брзо напредујете, да вас успоре, да не буде непријатно осталима што смо бољи.

Ми можда јесмо у кризи али економија није проблем, имали бисмо ми где и шта да продамо осим хране Русима, не заборавите да нам не дају да повећамо извоз и да још увек важе санкције Србији из деведесетих, због тога не можемо да правимо одређена оружја, као ни да извозимо, то ћемо моћи само када постанемо агресори. Ни Вучић то не крије, он се поноси тиме што нам пропадају десетине милиона јер не можемо да извеземо топове, он се дичи како се довија, то се зове партнертство с окупатором, то је гарант стабилности!

Ту је наша будућност, а да би постао један од њих, мораш да будеш Европљанин. Њима не требају овакви Срби, већ робови и плаћеници, јаничари, да оштре колац за свој народ… Неко као Вучић, да за 45 минута разбије барикаде на Косову и похапси Србе.

Заборавио си, зар не? Ниси једини. Напредујемо!

Тако то иде, пара нема, фабрике продате и порушене, али имамо децу, као што видите и нису нека, можда су ваша али то је тренутно, морате да прихватите реалност на терену. Не можете ви да им обезбедите нормалан живот, морају 6 сати да раде и 2 сата да уче, неће тај англосаксонски менталитет сам од себе да се наметне. Морају да запну и издвоје 2% БДП за НАТО како знају и умеју, за културу је доста и о, 5.

Ја знам да Америка тражи много од Србије када каже да заборавимо на бомбардовање, знам и да је Вучић у праву да морамо да гледамо у будућност. Америка је данас финансијер Ал Каиде тј. Ал Нусре, ИД и безброј других џихадистичких фракција.

Зар то није пример да заједно можемо да радимо за будућност, као некада у Авганистану, стара је то љубав, као Тито и Енвер Хоџа.  Земља је монета, 15 % за мир и стабилност, то је будзашто, пар хиљада Срба горе-доле, а као жваку за кусур добићете азиланте!

Помислите само на све приватизације и уговоре који ће уследити, ако могу Блер, Кларк и Олбрајт на Косову, може и Вучић да купи себи неку фабрику у Либији, тј. да му фалсификују личну карту. А ка је он купи, његов успех биће и ваш успех? Биће то успех свих нас који смо му то омогућили!

Време је за бизнис, да се много ради, да се гради, да не буде само Тома са станом од четири стотине хиљада евра (али на кредит), да и ваша госпођа обује „Праду“ кад крене на поклоњење џелатима, на молитвени доручак са нобеловцима и другим великанима што тамане децу дроновима из своје оазе демократије.

Број Срба пострадалих у бомбардовању је приближан оном у нападу на Близнакиње, можда је чак Амера и више пострадало, да не рачунамо оне мрцварене по Блиском истоку. Ако могу они, што не бисмо ми. Уосталом, ти си гладан, а посао је сигуран, мало се гине, али не гину Вучићева деца, као ни Обамина, далеко било Меркелове, нека те то утеши. Рат је страшна ствар, било – не поновило се, докле да бројимо мртве?

Није Јелена Милић блесава, зна она да нас је мало изгинуло, зато и жели да идемо у НАТО, да нас тамане још мало… да нас спасе овозмаљских мука и бремена реформи. Све је пролазно и неважно осим пакта са Сотоном, то је напредак вечни!

Светла нас будућност чека, то знају сви, цео регион цвета, Албанија, Хрватска, Бугарска, Румунија, Грчка, све утопије.

Није нам лоше, срамота да нас буде, и мене што пишем, а вас што ово читате.

Јесте да нас више умре од уранијума и да горе живимо него под бомбама, јесте да смо беднији од Албаније, за нама заостаје само Украјина. То је цена напретка, деценија труда и демократизације. Ето баш пре неки дан се огласио Чанак, сетио се Слобе, злотвора који му је и даље за све крив, деценију је хладан али још се не да – Злобо клети фактор (не)мира!

Само неће он да каже, тада није било приватизације, није било инвеститора, било је то чудно време, киндер јаје је било 4 динара, хлеб 1,5… кугла слаболеда 50 пара, више смо производили него данас…

Али тада нисмо имали Удовички, Шеика и Лазара Крстића, сећаш се њега? Не мари…

Но, било је ту и лоших ствари, углавном због тих истих Амера… Немаца и још двадесетак других земаља које су нам сада пријатељи, додуше гори него пто су нам били непријатељи, али било – не поновило се! Знај док је Гузенбауера и Курца нема нама брига, рука – руци, Тачи ће да склепа СЗО а Немци ће да отворе поглавље, шта више човеку треба? Лазар зна да није залуд умро!

Сада су ти сви партнери, они су ту да ти помогну да правазиђеш све те ситнице.

Прво та ћирилица, аман, брате, ко то још разуме? Шта си ти? Египћанин, Клингонац? Зар ти ниси Европљанин? Пиши бре енглески, причај хрватски, мисли немачки! То је ЕУ.

Срби су можда победили у два, три, четири рата… али то ти не даје за право да се поносиш својим пореклом и будеш слободан, ти мораш да жртвујеш те назадне ствари за мрвице онога што су ти узели. То се зове толеранција, и то да научиш! Нема везе што си ти жртва, сад има да страдаш од своје државе, она мора да толерише друге, а теби је спремила нешто боље. Ти ћеш културно да се уздигнеш!

Што су ти цркве дубље под водом, то ће ти издаци за поплаве бити све мањи, од пара које уштедимо ће бити и за плакате и за сендвиче, можда и за нову мараму Јоргованки.

То се зову реформе, то је оно кад ништа немаш и ништа не добијаш али треба да си срећан јер напредујеш. Тебе мора да згази систем на сваком ћошку, није битно да ли су то пензије, посао, образовање, дечији додатак или трудничко боловање, ти си, пиле моје, у старту жртва. То треба да ти импонује. Успех и победа су данас прљава работа, неуспех је твој благослов, барем док си овде. Погледај само оне којима добро иде.

Истина је заправо да смо ми једна напредна и модерна колонија, једна фино уређена окупирана зона и демократско друштво. Пре свега ми смо лидер у региону! Није тајна да смо најуспешнији у много тога, нажалост ни у чему добром, поготово за Србе, но то не мења ствар да предњачимо. Мука је што предњачимо наше душмане, што себи допуштамо оно што нисмо њима, то они ни не би могли, али неко мора јер алтернативе нема.

Овде цветају слуге, вазали и полушници, то је твој усуд ако мислиш нешто да урадиш, знаш ти добро шта се тражи. Ил се склони или се поклони.

Једнога дана, биће у уџбеницима сва срамота ове земље, све заблуде и преваре, сва понижења и муке које трпимо. Ако мислите да вам је сада проблем, чекајте да вас унуци питају шта сте радили да се то промени и зашто нисте, ако до тада проговорите енглески, наш језик још нема изразе за ово, можда ће Хрвати да нешто смисле…

Танка је линија између Србије која напредује и пропада, то је само ствар перцепције, разлика је само да ли си подигао главу или обесио нос. Србија која побеђује је видљива само ако се сагнеш, клекнеш или преврнеш, тек тада заправо можеш да сагледаш где си и шта ти се дешава. Заузмите положај и пригрлите све оно против чега сте се борили.

Не заборавите!

Србија побеђује… али Србе!