Прошло је два дана од покушаја „атентата„ на премијера Вучића. Новине су препуне таблоидних наслова, ко је све планирао атентат, ко је учествовао и организовао. Сазнали смо да чак није бачен камен „него нож„, а Информер нам открива да иза свега стоје Британци који су „убили и Ђинђића„, а сада је дато зелено светло да то исто ураде и Вучићу.
Ако сагледавамо целокупну ситуацију, јасно је да је Вучић под притисцима запада морао да оде у Сребреницу и колико год се он у јавности пренамагао да то ради због помирења и бољих односа је лаж.
Сетимо се чувеног Вучићевог скупштинског говора из деведесетих у којем је претио да ће убити „сто муслимана за једног Србина„, и који је протеклих дана усијавао сајтове и фејсбук групе муслиманских портала и организација.
Запитајмо се да ли је после тога постојао промил могућности да не дође до инцидената какве смо видели?
Наравно да није постојала могућност, и то су одлично знале службе безбедности, од којих је Вучић био и упозораван да постоји могућност инцидента.
Било како било премијер се одлучио на одлазак, и како се провео добро смо видели.
Битно је оно што стоји у позадини свега.
Вучић је био упознат шта се спрема, и шта ће му се врло вероватно десити, али је ипак отишао.
То нам најбоље говори да је Вучић човек који је апсолутно под контролом запада, и који хтео не хтео мора да игра по њиховим нотама, макар му био угрожен и живот.
Знајући Вучића, врло је вероватно да се надао да ће ипак проћи све без инцидента и да ће се као муфљуз некако провући и одрадити читав посао који му је поверен са запада.
Међутим заборавио је да је пре пар дана Русија уложила вето на изгласавање „резолуције о Сребреници„, и то је кључни моменат ове приче.
По схватању Вучићевих ментора са запада, Србија би требала сама да донесе резолуцију у којој ће писати да смо „силовали дечаке и јели нерођену децу„, а не да се обраћамо Русима за помоћ.
И зато је дато зелено светло муслиманским екстремистима да Вучић буде нападнут. Знамо да се такве ствари никада не догађају саме од себе и никад се не догађају спонтано.
Вучићу је јасно стављено до знања шта ће му се десити уколико не буде играо онако како му је наређено.
Његова лоша процена састоји се у томе што је мислио да ће продајом Косова и Метохије и потписивањем бриселског споразума сви његови проблеми бити решени. Таква обећавања је и добијао са запада.
Али ко прави пакт са ђаволом, тај пакт му се увек обије о главу.
Запад од Вучића очекује да раскине све везе са Русијом и на то га непрестано подсећају. Сетимо се само акције са дроном пред долазак Путина, па до инцидената приликом посете Едија Раме, па и овог сада.
Вучића ни у будућности не очекује ништа добро. Пре свега од његових „пријатеља„ са запада који ће листу захтева непрекидно повећавати.
Колико год се трудио да буде максимално лојалан и да испуњава захтеве, пред њим ће се увек отварати нови. Западни центри моћи су јасно одредили да од Србије не сме остати ништа што подсећа на државотворност и суверенитет.
Вучић ће од запада бити максимално експлоатисан и искоришћен, а касније одбачен попут остареле проститутке која ником не треба.
То дог момента он би требао да све механизме моћи пребаци у руке запада, како би после њега сваки покушај отпора западу на легитиман и демократски начин био немогућ.
После Вучића ће бити небитно ко ће из истог ешалона доћи на власт, јер ће тај будући премијер заправо бити само намесник протектората на чије место је постављен од запада.
Уна Здравковић